Saveti lekara2018-12-07T22:56:55+02:00

Najčešće povrede tokom fizičke aktivnosti i šta činiti

Redovna fizička aktivnost je najvažnija preventivna zdravstvena mera. Dokazano je da redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave kardiovaskularnih oboljenja, visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2, čak i pojedinih vrsta karcinoma. Nažalost, fizička aktivnost nosi rizik od povređivanja. Ipak, pozitivni zdravstveni efekti redovne fizičke aktivnosti značajno prevazilaze potencijalne probleme uzrokovane povredama. KLASIFIKACIJA POVREDA Na osnovu mehanizma nastanka i brzine pojave simptoma: AKUTNE I HRONIČNE (PRENAPREZANJE) AKUTNE povrede nastaju naglo i imaju jasno definisan uzrok HRONIČNE (povrede tipa prenaprezanja) nastaju postepeno Na osnovu vrste povređenog tkiva: POVREDE [...]

By |17. 04. 2019.|

Zašto je važno lečiti osteoporozu

Piše: dr Tijana Ičin Osteoporoza se često naziva „tihom epidemijom“. Epidemijom se naziva, zato što je poznato da će svaka druga žena i svaki četvrti muškarac starosti iznad 50 godina, zadobiti prelom uzrokovan osteoporozom tokom ostatka svog života. Reč „tiha“ ukazuje na činjenicu da samo postojanje osteoporoze ne uzrokuje tegobe, tako da osobe sa osteporozom nemaju tegobe, zbog kojih bi se javile lekaru sve dok ne nastane prelom. Cilj lečenja osteoporoze nije samo poboljšanje koštane gustine i koštanog kvaliteta, nego je način da se preveniraju prelomi [...]

By |16. 04. 2019.|

HPV i rak grlića materice

Piše: dr Ljiljana Lovre Škrivan, ginekolog Grlić materice je donji deo materice, dužine oko 3 cm. Njegov slobodni deo koji prominira u vaginu naziva se porvio vaginalis i pokriven je pločasto slojevitim epitelom bez orozavanja. Cervikalni kanal prekriva jednoslojni cilindrični epitel. Granica između ova dva epitela je najčešće mesto pojave ćeliske displazije. Displazija znači abnormalnost u izgledu, obliku i deobi ćelija. Smatra se za prekanceroznu leziju. Rak grlića materice se svrstava u grupu polno prenosivih bolesti, koje izaziva HPV (humani papilloma virus), iz grupe visoko i [...]

By |15. 04. 2019.|

Šta treba znati pre punkcije nodusa štitaste žlezde (priprema)

Piše: dr Tijana Ičin Punkcija čvorova u štitastoj žlezdi je važna metoda u razlikovanju dobroćudnih i zloćudnih čvorova. Zloćudni tumori štitaste žlezde su prisutni u manje od 5% čvorova i jako je važno na vreme postaviti dijagnozu. Od kako je punkcija uvedena kao standardna metoda u dijagnostici čvorova štitaste žlezde, značajno se smanjio broj nepotrebnih operacija. Ona se danas najčešće izvodi pod kontrolom ultrazvuka, posebno za one čvorove koji se ne mogu napipati tokom pregleda. Nije potrebno da se radi punkcija kod svakog čvora u štitastoj [...]

By |12. 04. 2019.|

Povrede zglobova – kako ih prepoznati i šta činiti

Povrede zglobova su vrlo česte u sportu, ali se dešavaju i  prilikom svakodnevnih aktivnosti. Po načinu nastanka delimo ih na kontuzione povrede (udarci) i distorzione povrede (uganuća). U zavisnosti od stepena oštećenja mekih tkiva (zglobna kapsula i ligamenti) i očuvanosti integriteta zgloba, distorzione povrede delimo na: distorzije (uganuća), subluksacije i luksacije (iščašenja). Iščašenja su teži oblik povreda od uganuća, jer dolazi do značajnijeg oštećenja kapsulo-ligamentarnog aparata, te narušavanja integriteta zgloba. Bez obzira na uzrok povređivanja, mora se voditi računa i o mogućim koštanim oštećenjima, zato je [...]

By |03. 04. 2019.|

Povrede meniskusa kolena

Povrede meniskusa su česte sportske povrede i javljaju se indirektnim mehanizmom, usled naglih promena pravca kretanja i prilikom doskoka. Povrede se javljaju izolovano ili u kombinaciji sa povredama ligamenata kolena. Oko 75% pacijenata sa povredom prednjeg ukrštenog ligamenta kolena doživi i prateću povredu meniskusa. Meniskus je disk u obliku latiničnog slova C ili polumeseca, koji ima funkciju amortizacije pritiska, a učestvuje i u stabilizaciji zgloba kolena. Elastičnost meniskusa se smanjuje kako starimo, pa je i njegova otpornost prema povredama s godinama slabija. Svako koleno ima dva [...]

By |03. 04. 2019.|