Način ishrane je podjednako važan kao i uzimenje medikamenata bilo da su to tablete ili insulin.
U tipu 2 dijabetesa, ili insulinonezavisnom često se samo režimom ishrane može postići željeni terapijski efekat odnosno normalizacija nivoa šećera u krvi. Tako da se smatra da režim ishrane uz fizičku aktivnost čak u polovine u ovoj grupi dijabetičara može biti i jedina terapija.
Hranjive materije koje se preporučuju identične su kao i u zdravih,ali pri pravljnu jelovnika mora se voditi računa o:
1.da se obezbedi odgovarajući energetski unos
2.da sadrži optimalne količine hranljivih i zaštitnih materija
3.da sadrži dovoljne količine biljnih vlakana
4.da je pravilno raspoređeni da je ukusna
Energetske potrebe za dijabetičare izračunavaju se u zavidnosti od stepena uhranjenosti,odnosno dnevne potrebe se planiraju prama idealnoj telesnoj masi.Idealna telesna masa najčešće se izražava kao telesna visina – 100 (npr. osoba od 180 cm treba da ima 80 kg).
Za idealno uhranjene daje se po 25 kalorija na 1 kg, kod gojaznih 20 kalorija na kg idealne težine a kod podhranjenih ili mršavih 30 kal na kg idealne težine. Ova energetska vrednost se odnosi na fazu mirovanja,a ukoliko ima manju ili veću fizičku aktivnost kalorijska vrednost se srazmerno tome povećava za 300 – 500 ili 1000 cal. Posebno je značajno povećati unos hrane u slučaju velike fizičke aktivnosti (težak fizički rad ili sport) kod bolesnika koju su na insulinskoj terapiji, da ne bi došlo do hipoglikemije, naglog pada nivoa šećera u krvi.
UGLJENI HIDRATI- 50-60%, ali ne koncetrovani ugljeni hidrati tzv slatkiši, nego skrob, celuloza, sporo svarljivi, koji podstiču rad creva. To su pre svega manje slatka voća i raznovrsno povrće. Krompir se treba izbegavati jor sadrži velike količine lako svarljivog skroba. Prednost dati lisnatom povrću, mahunarkama posebno je dobra i kvalitetna boranija jer sadrži puno biljnih vlakana. Izbegavati beli hleb i peciva od belog brašna, preporučuje se crni hleb, ražani i kukuruzni.
BELANČEVINE- dnevne potrebe su 1 – 1,5 g na kg idealne težine. Treba da sadrže oko 25% od celokupnog dnevnog sadržaja. Jedna polovina belančevina treba da bude životinjskog porekla (sir,mleko ,meso ,jaje…).
MASTI– dnevne potrebe se znatno smanjuju, posebno zbog porasta holesterola i triglicerida u krvi. U svakodnevnoj ishrani treba izbegavati svinjsku mast, slaninu, buter, ponomasne sireve, namaze, iznutrice, a jaja ograničiti na 1 dnevno.
ALKOHOL– u manjim količinama, ali samo povremeno nije štetno. Izbegavati alkohol sa sadržajem šećera (vino,pivo,likeri…)
VOĆNI SOKOVI– ceđeno voće sa manjim sadržajem šećera.
KAFA– u umerenim količinama 1 – 2 dnevno nije štetna.
VEŠTAČKI ZASLAĐIVAČI– u manjim količinama 2 – 3 tbl natrena dnevno. Med se ne preporučuje.
RASPORED OBROKA : zahteva 5 – 6 obroka dnevno,preporučuju se 3 glavna obroka (doručak- ručak – večera ) i 3 užine (prepodne,popodne i pred spavanje).