JOD I ŠTITASTA ŽLEZDA

djilasPiše: Prof.dr Lj.Todorović Đilas
Internista endokrinolog

 

Nuklearne katastrofe, posledice na štitastoj žlezdi i njihova prevencija

 

JOD je esencijalan mikroelement za sve žive vrste: nedostatak joda uvek oštećuje optimalnu funkciju štitaste žlezde, a dovoljan unos fizioloških potreba sprečava i/ili leči taj poremećaj (1). Jod je integralni deo hormona štitaste žlezde trijodtironina (T3) i tiroksina (T4). Od ukupne količine joda u ljudskom organizmu preko 80% deponovano je u štitastoj žlezdi vezano za specifični tiroidni glikoprotein – tireoglobulin (10 – 20 mg joda kod odrasle osobe), a samo 10% joda je u plazmi, u obliku hormona T3 i T4 .

 

 

Funkcije tiroksina i trijod-tironina su višestruke i vitalne – regulišu intermedijerni metabolizam, ćelijsku oksidaciju, kalorigenezu, termogenezu, sintezu proteina, glukoneogenezu, lipolizu, sekreciju drugih hormona i apsorpciju hranljivih materija. Hormoni štitaste žlezde neophodni su za pravilan rast i razvoj tkiva i organa, među kojima je uticaj na razvoj nervno-moždanih struktura od izvanrednog značaja. Efekti tireoidnih hormona ispoljavaju se praktično u svim tkivima i organima, od početka i u toku svake faze razvoja organizma –

 

 

Promene u količini i ostvarivanju dejstva tiroidnih hormona dovode do poremećaja rasta, razvoja, reprodukcije, ponašanja i metaboličke adaptacije organizma, a sinteza ovih hormona zavisi od količine joda koji ulazi u štitastu žlezdu.

 

Sinteza hormona štitaste žlezde, kao svaki proizvodni proces, počiva na i zavisi od tri glavna elementa: 1) dovoljno sirovina (JOD je limitirajući faktor, s obzirom da ga organiza ne može stvoriti, već samo uneti, pa je stoga esencijalan), 2) efikasnog proizvodnog procesa (složena enzimska kuplovanja) i 3) stalne kontrole kvaliteta (regulacija mehanizmima povratne sprege).

 

Jod je esencijalan i limitirajući supstrat u sintezi tireoidnih hormona. Najvažniji kontrolni faktor sinteze i sekrecije tireoidnih hormona je raspoloživa količina joda i TSH. Neadekvatne količine joda, male ili u suvišku, remete adekvatnu proizvodnju hormona štitaste žlezde. Raspoloživost joda individualno je prostorno i vremenski veoma disperzna. Nedovoljan unos joda onemogućava stvaranje dovoljnih količina hormona, dok količina joda iznad optimalne vrednosti ispoljava blokirajući efekat na hormonsku proizvodnju. U krajnjoj instanci, promenom ukupne količine bioraspoloživih tieohormona jod ima snažan uticaj na sve funkcije organizma. S obzirom na varijabilnu bioraspoloživost joda, postoje višestepeni mehanizmi adaptacije na ovu različitost (ekstaglandularni i intratireoidni autiregulartorni mehanizmi), čiji je cilj stabilna proizvodnja tirehormona u uslovima varijabilnog jodnog unosa.

 

Količina joda ima snažne efekte na produkciju tireohormona. Svaka faza složenih biohemijskih procesa od sinteze tiroksina i trijodtironina do ostvarivanja njihovih bioloških efekata može biti blokirana.

 

Spektar bolesti nedostatka joda

Fetus: Pobačaj, prevremeno rađanje, povećana smrtnost pri porođaju

Urođene mane

Kretenizam

Gluvonemost


 

Novorođenče :

Novorođenačka gušavost

Smanjena funkcija štitaste žlezde (hipotiroidizam)

Umna zaostalost

Povećana osetljivost štitaste žlezde na štetan uticaj radioaktivnih materija


 

Deca i adolescenti:

Gušavost

Hipotireodizam ili hiperiroidizam

Smanjene intelektualne sposobnosti

Fizička zaostalost (nizak rast, nepostojanje polnog razvoja, koštano zglobni deformiteti)

Povećana osetljivost štitaste žlezde na štetan uticaj radioaktivnih materija


 

Odrasli  Gušavost

Hipotireodizam ili hipertiroidizam

Smanjene intelektualne sposobnosti

Povećana osetljivost štitaste žlezde na štetan uticaj radioaktivnih materija.


 

Posledica jodnog ekscesa
  • Wollf-Chaikoff efekt (blokiranje funkcije)
  • Hipotireoidizam (smanjena funkcija)
  • struma
  • Hipertireoidizam (povećana funkcija)
  • Jod-Basedowi (struma Basedowificata)
  • autoimune tireoidne bolesti
  • Karcinom štitaste žlezde

 

U CILJU PREVENCIJE BOLESTI ŠTITASTE ŽLEZDE UVEDENO JE OBAVEZNO JODIRANJE KUHINJSKE SOLI

 

Zašto jodiranje soli?
  • upotreba soli stabilna tokom cele godine
  • so koriste svi
  • tehnologija jodiranja je jednostavna
  • dodatak joda ne menja boju, ukus ni miris soli
  • uredba 1953: jodiranje kuhinjske soli sa 5-10 mg KJ/kg soli
  • danas: 20 mg KJ/kg

 

 

DELOVANJE RADIOAKTIVNOG JODA

 

Biološka distribucija unetog u organizam na  način kao i  običnog joda, dolazi do resorpcije u gornjim delovima tankog creva, u cirkulaciji se vezuje za proteine, akumulira se u štitastoj žlezdi, eliminacija je putem bubrega gde se reapsorbuje 75% u distalnim tubulma. Ima vrlo kratak poluživot 0,43 dana, dok se oko 60% unetog RaJ zadržava duže. Poluživot je  oko 7,61 dan (urin, pljuvačka, znoj).

Radioaktivno obeleženi jod J131, J128 po istom mehanizmu nakon ulaska u organizam najvećim delom se ugrađuje u štitastu žlezdu i tu deluje direktno na  jonizaciju tireoidnog tkiva, nekrozatireocita, podstiče proliferaciju (bujanje), stvaranje pseudolobulusa, a time moguće i malignu alteraciju i proliferaciju.

Nakon zabeleženih nuklearnih katastrofa (u Japanu Hirošima i Nagasaki, Černobil, Fukušima,) u čijem nuklearnom raspadu ima radioaktivnog joda, opisano je hiljade dece obolele od tireoidnog karcinoma. U svim starosnim grupama od novorođenačkog doba do starosti u nedostatku joda, štitasta žlezda ugrađuje radioaktivni jod po istom principu kao i običan elementarni jod, postoji povećana osetljivost žlezde na štetan uticaj radioaktivnih materija.

Jedina moguća prevencija vezivanja radioaktivnog joda je pravovremena saturacija organizma običnim elementarnim jodom, koji dovodi do zasićenja žlezde, ugradnja radioaktivnog joda u žlezdu se smanjuje. Elementarni jod se  može naći u obliku tableta ili kapi i neophodno je u momentu saznanja o katastrofi da nadležne vlasti preuzmu organizaciju  ove akcije.

 

Zaključak

 

Prevelik unos joda povećava učestalost jod-indukovane hipertireoze, autoimunih tiroidnih bolesti i eventualno tireoidnog karcinoma. Premalo unosa joda uzrokuje mentalnu retardaciju, strumu, hipotireozu i druge bolesti nedostatka joda. Svetska kampanja borbe za iskorenjivanje bolesti usled nedostatka joda obasjala je novim svetlom značaj joda i oštećenja zdravlja, koja mogu da se razviju kada postoji nedostatak joda, ali i njegov preteran unos. U našoj zemlji ne postoji nacionalni registar oboljevanja od štitaste žlezde i nema aktuelnih podataka o stanju ishranjenosti stanovništva jodom. S obzirom na zakonski obaveznu jodinaciju soli, koja se sprovodi još od sredine prošlog veka i koja je doprinela iskorenjivanju endemske strume i endemskog kretenizma u do tada ugroženim područjima, edukacija o značaju joda za ljudsko zdravlje i postojanje nacionalnog registra tireoidne patologije značajno bi koristilo u planiranju i sprovođenju redovnih skrininga na tireoidna oboljenja, posebno kod rizičnog dela populacije (trudnice, deca, stari, osobe sa porodičnim ispoljavanjem MEN-a itd).

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *