Kako sačuvati zdravlje tokom vrućina?

Velike letnje vrućine znaju biti ozbiljna smetnja u svakodnevnom funkcionisanju, naročito kod osetljivih grupa, kao što su deca, trudnice, hronični bolesnici, stari itd. Da biste na zdrav način izašli na kraj sa visokim temperaturama, važno je da sledite preporuke i uputstva o načinu ishrane, adekvatnom uzimanju tečnosti, zaštiti od spoljnih uticaja u boravišnom i radnom prostoru, kao i na otvorenom prostoru i doziranju fizičke aktivnosti.


 

KAKO DA PRAVILNO UNOSITE TEČNOST

 

Velika greška tokom velikih vrućina je da pijete hladnu vodu ili sokove pune leda, jer je tada potrebno više vremena da se tečnost raširi po telu i hidrira ga. Umesto hladne, tokom leta pijte vodu normalne temperature.
Voda je uvek bolji izbor od sokova. Neophodna dnevna količina vode za odrasle je oko 2 litra, uz napomenu da prva jutarnja doza bude bar 2 dcl. Dobro je popiti i topli čaj kada nije visoka vlažnost vazduha, jer topao čaj podstiče znojenje, a time i rashlađivanje tela. Imajte na umu da se znojenjem gubi tečnost iz tela pa je svakako potrebno da je nadoknadite. Izbegavajte i alkohol i kafu jer on dodatno isušuje organizam. Nastojte da uvek uz sebe imate malu flašu vode i da što češće uzimate po nekoliko gutljaja. Na taj način vaše telo će lakše podnositi vrućinu, a time se otrovi izbacuju iz vašeg tela.

 

IZBEGAVAJTE IZLAGANJE VELIKOJ TOPLOTI

 

Kada temperatura pređe 32 stepena, što više vremena provodite u zatvorenom i dobro klimatizovanom prostoru. Ukoliko nemate klima uređaj, možete otići negde gde ga ima, kao što su tržni centri, biblioteke itd. Klasični ventilatori su efikasni samo kada je temperatura vazduha niža od temperature tela, a u suprotnom osećaćete se kao da sedite ispred fena.
Nastojte da ne izlazite napolje kada je sunce jako u periodu između 11 i 16 sati. Ako već morate izaći, onda obucite nešto lagano, prozračno, svetle boje i od prirodnih materijala.

 

Kao zaštitu od sunca obavezno koristite naočare i šešire sa širokim obodom, te se najmanje pola sata pre nego izađete namažite sa kremom za zaštitu od sunca.
Da biste obavili svakodnevnu šetnju, idite u ranim jutarnjim ili kasnijim večernjim satima, kada sunca nema. Isto važi i za obavljanje poslova u bašti i dvorištu.

 

ISHRANA TOKOM LETA

 

Važnu deo očuvanja vašeg zdravlja tokom leta čini ishrana. Nastojte da povećate unos osvežavajućih namirnica i onih koje stvaraju tečnost, kao što su: salate, voće i voćni sokovi (od ceđenog voća, ne kupovni), masline, boza, sojino mleko u raznim kombinacijama sa voćem, paradajz (posebno kuvani), tikvice, čorbe sa mnogo biljnih začina, alge, žitarice, bundeva, krompir, orasi i semenje, sve vrste kupusa – kao varivo ili salata sa susamom, šargarepa, celer, pečurke su perfektna hrana za organizam koji se prilagođava promenama. Najbolje je da sva jela jedete mlaka, na srednjoj temperaturi. Poželjno je da u letnjim mesecima uvek uz sebe imate nešto slatko poput suvog voća, slatkiša od meda i susama i slično.

 

PRIRODNI NAČINI RASHLAĐIVANJA TELA

 

Možete se rashladiti tuširanjem mlakom vodom (nastojte da voda ne bude ni previše hladna ni previše vruća da ne biste dodatno šokirali organizam). Možete se rashladiti kvašenjem odeće, ili stavljanjem ohlađenih predmeta ili leda ispod pazuha ili na prepone, sa mokrim peškirom oko vrata, zglobova, ispod pazuha i sl.

 

TOPLOTNI UDAR

 

Veoma je važno i da znate da prepoznate simptome toplotnog udara. On nastaje nakon nekontrolisanog izlaganja visokoj temperaturi, najčešće podnevnom suncu i u simptomima dominira glavobolja, crvenilo lica, muka, povraćanje. U ovom stanju potrebno je rashlađivanje, kako spoljašnje tako i napicima, a u slučaju upornog povraćanja i infuziona terapija.

Ako imate obilno znojenje sa hladnom, lepljivom kožom, izražen umor, grčeve u mišićima, mučninu, nesvesticu, uz progresiju do porasta telesne temperature, suvu toplu kožu, ako povraćate ili imate poremećaje stanja svesti, potrebno je da što pre potražite pomoć lekara.

Za dodatne konsultacije o očuvanju zdravlja tokom leta na raspolaganju vam stoji naš stručni tim lekara specijalista, na čelu sa prof. dr Ljiljanom Todorović Đilas.

 

Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *