Vitamin D i šećerna bolest

/, Interna medicina/Vitamin D i šećerna bolest

Vitamin D i šećerna bolest

2016-07-05T13:38:03+01:00

Piše: Doc. dr sci. med. Tijana Ičin, internista
 

tijana-icin-2

dr Tijana Ičin


Većina ljudi zna da je vitamin D neophodan za zdrave i čvrste kosti. Manje je poznato da on učestvuje i u brojnim drugim procesima u organizmu.
 
Još pre više miliona godina postojali su organizmi koji nisu imali razvijen skeletni sistem a ipak im je bio potreban vitamin D. Smatra se da je kod tih prastarih organizama vitamin D imao važnu ulogu u odbrani od mikroorganizama.
 
Vitamin D kod čoveka, osim što je neophodan za normalno funkcionisanje i razvoj kosti, učestvuje u imunološkom odgovoru na infekciju i omogućava lučenje „unutrašnjih“ antibiotika u organizmu, reguliše ravnotežu između kalcijuma, fosfora i koštanog metabolizma, stimuliše lučenje insulina iz pankreasa, smanjuje lučenje renina iz bubrega.
 
S obzirom da učestvuje u različitim procesima u organizmu, ne čudi da nedostatak vitamina D može dovesti i do ozbiljnih posledica po zdravlje čoveka. Nizak nivo ovog vitamina povezan je sa povećanim rizikom za razvoj kardiovaskularnih bolesti, teških oblika astme kod dece, nekih karcinoma (posebno karcinoma debelog creva, prostate i dojke), multiple skleroze, nekih psihijatrijskih oboljenja, demencije kod starijih osoba, poremećaja u okviru imunog sistema, kao i šećerne bolesti tipa 1 i 2.
 
 

VITAMIN D I UTICAJ NA LUČENJE INSULINA

dijabetes
Nakon što je potvrđeno da vitamin D ima uticaja na lučenje insulina iz beta ćelija pankreasa, sprovedena su mnoga ispitivanja koja su imala za cilj da utvrde povezanost između ovog vitamina i razvoja šećerne bolesti. Potvrđeno je da vitamin D, ne samo da utiče na povećanje lučenja insulina u pankreasu, nego takođe deluje na mišiće i masne ćelije tako što smanjuje insulinsku rezistenciju. On reguliše nivo kalcijuma u ćelijama što doprinosi boljem delovanju insulina u samoj ćeliji i boljoj kontroli šećerne bolesti.
 
Smanjujući hroničnu upalnu reakciju u organizmu, smanjuje rizik od pojave komplikacija šećerne bolesti, kako na malim tako i na velikim krvnim sudovima. Međutim, u većini sprovedenih istraživanja, baš oni ispitanici koji su oboleli od šećerne bolesti imaju i nedovoljno vitamina D.
 
Kod ljudi koji imaju predijabetes ili sindrom smanjene tolerancije glukoze, održavanje vitamina D u granicama normale može smanjiti rizik od razvoja tipa 2 šećerne bolesti, prema nekim istraživanjima i do 25%. Oni koji su već oboleli od tipa 2 šećerne bolesti i imaju normalan nivo vitamina D mogu očekivati da lakše postignu dobru regulaciju šećerne bolesti nego oni sa nedostatkom vitamina D. Dovoljna suplementacija vitaminom D u prvim godinama života kod dece značajno smanjuje rizik od razvoja tipa 1 šećerne bolesti.
 
Nivo vitamina D u krvi ispod 30 nmol/l je hipovitaminoza D. Ukoliko je nivo vitamina od 30 do 75 nmol/l, postoji nedovoljno vitamina D, dok se vrednosti više od 75 nmol/l smatraju normalnim vrednostima. Ukoliko postoji hipovitaminoza ili nedovoljno vitamina D, potrebna je terapija ili suplementacija vitaminom D.
 
 

Kako najlakše obezbediti dovoljne količine vitamina D da bi smo prevenirali posledice njegovog nedostatka?

hiperpigmentacije-1Ovaj zadatak možda i nije tako težak, obzirom da se vitamin D stvara u koži kada smo izloženi sunčevom UV zračenju. UV-B zraci su odgovorni za nastanak vitamina D u koži. Količina UV-B zračenja koje dobijamo od sunca značajno varira u zavisnosti od geografske lokacije na kojoj se nalazimo, godišnjeg doba, doba dana, oblačnosti, tipa kože i upotrebe krema sa zaštitnim faktorom. Smatra se da je tokom letnjih meseci, dovoljno izložiti kožu lica i ruku desetak minuta dnevno direktnom sunčevom zračenju sredinom dana, da bi obezbedili dovoljne količine vitamina D. Međutim tokom zimskih meseci količina UV-B zračenja je manja i više vremena se provodi u zatvorenom prostoru, te je potreba za uzimanjem suplemenata vitamina D značajno veća u ovom periodu. Kod starijih ljudi smanjeno je stvaranje vitamina D u koži i pored izloženosti sunčevim zracima, te i kod njih često postoji potreba za dodatnim količinama vitamina u obliku suplemenata. Takođe, hronično oboleli i osobe koje se teško kreću i puno vremena provode u zatvorenom prostoru, nemaju prilike da svoje potrebe za vitaminom D obezbede na ovaj način.
 
Deo potrebnih količina vitamina D se može obezbediti ishranom, ali ove količine ne mogu zameniti količine ovog vitamina dobijene izlaganjem sunčevim zracima. Nešto veće količine vitamina D se nalaze u mesu „masnih“ riba kao što su losos i tuna i žumancetu. Često možemo naći mleko obogaćeno vitaminom D, ali to nije slučaj i sa ostalim mlečnim proizvodima.
 
 

Preporučene dnevne potrebe za vitaminom D se razlikuju i od starosti.

Kod dece do godinu dana starosti, dnevno je potrebno oko 400 IU na dan, kod dece i odraslih oko 600 IU na dan, dok se kod starijih od 70 godina potrebe povećavaju na 800 IU na dan. Ove potrebe najbolje je zadovoljiti izlaganjem suncu i hranom. Ukoliko to nije moguće u konsultaciji sa lekarom može se uvesti suplementacija nekim od preparata vitamina D.
 
 
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.