Piše: prof. dr Ljiljana Todorović Đilas
Primena ultrazvuka ili kako se kaže ultrasonografije je svakako otvorila novu epohu u medicini. Primena ultrazvuka u medicini vezuje se za 1948.godinu, kada se počeli prvi pregledi abdomena. Prvi su ultrazvukom pregledali štitastu žlezdu 1966.godine Japanci Jamakava i Naito i o tome referisali na Kongresu u Americi. U našoj državi praktična primena ultrazvuka u dijagnostici štitaste žlezde počinje oko 1980, kada je započeto i u Novom Sadu, a primena se sve više povećava i usavršava posebno poboljšanjem tehničkih mogućnosti aparata , tahnika snimanja „žive slike“, kolor doplera i td.
Štitasta žlezda je organ vrlo lako dostupan UZ pregledu obzirom da je na prednjoj strani vrata. Radi se o neinvazivnom pregledu (nema zračenja) te se bezbedno može raditi i deci i trudnicama.
ŠTA PRUŽA ULTRAZVUČNI PREGLED:
1.pre svega pregled oblika i veličine štitaste žlezde
2.precizno merenje veličine u 3 dimenzije (dužina,širina i debljina režnjeva)
3.određivanje tzv ehostrukture, slike koju dobijamo, koja može biti normalna za zdravo tkivo ili izmenjena
4.određivanje i nalaženje tzv fokalnih promena, odnosno nodusa (čvora jednog ili više). Svaki nodus se mora dobro pregledati jer može biti potencijalni tumor
5.posmatra se ehostruktura svakog nodusa (izoehogen –identičan sa zdravim okolnim tkivom, hipoehogen, tamniji od okoline ili hiperehogen svetliji). Suspektan na tumor je hipoehogeni nodus, posebno ako je nejasno oivičen, pojačano vaskularizovan, a u tkivu ima mikrokalcifikacije i u praćenju veličine ima tendenciju progresivnog rasta.
6.obavezno je potrebno pregledati da li se vide uvećani limfni čvorovi u okolini nodusa, što povećava sumnju na tumor
7.područja bez ehoa su ciste, te se određuje njihova veličina, oblik, ivice da li su ravne ili ne, izdanci solidnog tkiva u lumen ciste, prokrvljanost. Ciste su najčešće dobroćudnog karaktera ali se u njima može kriti i maligni tumor.
ŠTA SE NE VIDI ULTRAZVUKOM
1.Ultrasonografija ne pruža nikakve imformacije o funkciji štitaste žlezde
2.Ultrazvuk je isključivo morfološka metoda
KOLIKO ČESTO TREBA RADITI ULTRAZVUK
- HIPERTIREOIDIZAM: u momentu postavljanja dijagnoze da se vidi da li je tzv difuzni ili ima noduse,što je značajno za terapiju.U slučaju difuznog,odnosno Bazedowljeve bolesti dovoljno je jednom godišnje praćenje u toku terapije
- HIPOTIREOIDIZAM: u momentu postavljanja dijagnoze,u slučaju klasičnog autoimunog oblika sa malom žlezdom na svake 2 – 3 godine praćenje,u slučaju povećane žlezde sa slikom tzv pseudonodusa jednom godišnje
- NODUSI : u monemtu postavljanja dijagnoze a ukoliko je nodus suspektan pratiti njegov rast na 4 – 6 meseci
- STANJA POSLE OPERACIJE STRUME kontrola UZ jednom godišnje