Ukoliko ste ponekad osetili da u trenucima mirovanja vaše srce pojačano kuca ili čak preskače, ne mora da bude razlog za brigu. Možda je u pitanju samo prolazna reakcija usled izloženosti neposrednim situacijama kao što su: uzbuđenje, strah, nagle promene položaja i slično. Neke vrste lupanja i preskakanja srca su potpuno bezopasne i nije im potrebna nikakva terapija. Postoje one koje treba da se tretiraju lekovima, a poneke mogu da budu i smrtonosne, pa se pored terapije, rešavaju i operacijom srca.
Srce odraslog čoveka kuca između 60 i 100 puta u minuti, a ubrzani rad (tahikardija) javlja se kada srce kuca brže od 100 puta u minuti. Zbog toga mi možemo da osetimo takozvano „lupanje srca“. Usled jako ubrzanog rada, srce ne može efikasno da izbacuje krv, tako da količina krvi, a time i kiseonika, u znatno manjoj meri stiže u vitalne organe.
Tahikardija je najčešće povezana sa nekim drugim stanjima u organizmu kao što su stres, uzbuđenje, velika radost, ali i malokrvnost, poremećaj rada funcije štitaste žlezde, gojaznost, veliki fizički napori. Posebnu pažnju treba da obratimo kada je tahikardija povezana sa srčanim bolestima. Takođe je od velike važnosti da otkrijemo postojanje tahikardije, s obzirom da je nekada neprimetna, pa se otkrije slučajno tokom SISTEMATSKIH PREGLEDA.
KADA DA SE JAVITE LEKARU?
- Ukoliko ubrzano lupanje srca duže traje i ne reguliše se lekovima, u tom slučaju može da izazove oštećenje srčanog mišića i dovede do ozbiljnijih kardioloških problema.
- Ako često dok mirujete osetite da srce ne radi pravilno i da povremeno preskoči, neophodna je detaljnija lekarska provera.
- Ukoliko broj otkucaja prelazi 120 u minutu, obavezno se javite lekaru, da bi ustanovio o kakvoj vrsti poremećaja srčanog ritma se radi i zbog eventualne intervencije.
- Ukoliko uz lupanje srca imate i nesvesticu, odmah se javite lekaru.
PREPOZNAJTE SIMPTOME TAHIKARDIJE
Iako mogu biti neprimetni, najčešći simptomi tahikardije su: vrtoglavice, zadihanost, nesvestica, lupanje i preskakanje srca, pritisak u grudnom košu, gubitak svesti.
KADA TAHIKARDIJA NE TREBA DA BRINE?
- Ako nije povezana ni sa jednim drugim faktorom rizika, poput gojaznosti i ostalih faktora, pri čemu su otkucaji srca oko 100 u minutu, a ne osećate da vam remeti svakodnevni život, tada se najčešće ni ne tretira lekovima.
- Ukoliko je pozadina tahikardije isključivo psihičke prirode, a najčešće su to anksioznost i panični napadi, do povratka u normalu dolazi prevazilaženjem psihičkih tegoba.
- Ukoliko je tahikardija samo posledica neke druge bolesti, onda se primarno oboljenje leči, a njegovim izlečenjem najčešće dođe i do nestanka tahikardije.
- Ukoliko ste izloženi pojačanom fizičkom naporu ili ste u periodu koji nosi dosta uzbuđenja ili intenzivnih emotivnih reakcija, i tahikardija će nestati stabilizacijom vašeg životnog razdoblja.
LAŽNA UZBUNA
U praksi kardiologa nisu retki slučajevi da se pacijenti žale na lupanje i preskakanje srca, a kardiološki nalazi pokazuju da je sve u redu. Naime, najčešće su u pitanju panični napadi, kada osoba oseća nalete vrućine, otežanog disanja, vrtoglavice, ubrzanog rada srca. To se javi odjednom, a pošto osoba u početku nije svesna da je u pitanju napad panike, ona pomisli da ima problem sa srcem. Obično obavi niz brojnih pretraga, koje pokažu da je sve u redu, ali lupanje srca sa intenzivnim telesnim manifestacijama ne prestaje. Rešenje kod ovakvih situacija je da osoba prihvati da je njeno telesno zdravlje sasvim dobro, a da je njeno psihičko stanje ušlo u neravnotežu. To je najčešće povod za duboku promenu navika i načina razmišljanja, za šta je uglavnom potrebna stručna pomoć psihijatra ili psihologa.
KAKO NASTAJE TAHIKARDIJA?
Okidači za nastanak tahikardije su različiti, od onih svakodnevnih i bezazlenih, do ozbiljnih i opasnih. Tahikardiji svakako pogoduje prekomerno uzimanje kafe, alkohola, pušenje, psihoaktivne supstance, energetski napici, gojaznost, dijabetes. Tahikardija može da nastane i upotrebom određenih lekova. Faktori rizika su i genetska predispozicija, zatim apneja u snu (prestanak disanja u snu), poremećej elektrolita (kalijuma, natrijuma, kalcijuma i magnezijuma), plućne bolesti, poremećaji rada štitaste žlezde, kao i srčane bolesti poput koronarne bolesti srca, kardiomiopatija (oslabljeno srce) i oštećeni srčani zalisci.
PREPORUČUJEMO VAM:
- Bez obzira da li imate simptome ili ne, svake godine uradite EKG srca i kompletnu krvnu sliku.
- Trudite se da ovladate brzim prevazilaženjem stresa, kako biste vaše srce poštedeli ubrzanog
- Izbacite ili značajno smanjite količinu kafe, alkohola, cigareta ili energetskih napitaka.
- Svakodnevno vežbajte ili idite u šetnju od minimum sat vremena.
- Dajte sebi vreme za predah svakog dana.
- Hranite se zdravo.
U svakom trenutku na raspolaganju vam je naš specijalista kardiolog dr Dragan Zečević.
Osećate li vi povremeno lupanje ili preskakanje srca?
Kada ste poslednji put uradili EKG? A kompletnu krvnu sliku?
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.