Srčani napad javlja se naglo i nenadano, a oštećenja na srcu, koja prethode napadu, mogu godinama da ostanu nezapažena. Upravo zbog toga redovni kardiološki pregledi, jednom godišnje nakon 30. godine, ne samo da su važni već su i neophodni.
Tome u prilog govori istraživanje sprovedeno na 1800 ljudi starijih od 45 godina. Osnovni uslov je bio da nemaju nikakvih srčanih smetnji i da su u potpunosti zdravi. Lekari su im uradili skener srca i ponovili ga nakon 10 godina. Na opšte iznenađenje ispitanika, utvrđeno je da čak 8 odsto njih ima oštećenje na srcu. Kada su upitani za simptome i lečenje, oni su bili u čudu jer nisu imali nikakve simptome, tako da nisu ni slutili da je do oštećenja došlo.
Oštećenja srca mogu da dovedu i do ozbiljnijih komplikacija kao što su srčani udar, čije simptome isto tako nije lako prepoznati. Mogu da se maskiraju i tegobama koje liče na sasvim druge bolesti. Kod srčanog udara svaki minut je dragocen, a dobro je što se razvija od četiri do šest sati, tako da imamo dovoljno vremena da sačuvamo život – svoj ili tuđi, ako poznajemo i prepoznajemo simptome. U tom slučaju, neophodno je otići najbližem lekaru ili hitnoj pomoći. Međutim, srčani udar nekad može da prođe i bez simptoma. Tada je reč o tihom srčanom udaru.
SIMPTOMI SRČANOG UDARA
Najčešći simptomi srčanog udara mogu da budu osećaj bola u grudima, neugodan pritisak iza grudne kosti, bol u sredini grudnog koša, koji pacijenti najčešće opisuju kao da im je neko seo na grudi, zatim širenje bolova u levo rame, levu ruku, levu stranu vrata, osećaj mučnine i nedostatka vazduha, pomućen vid ili naglo pomračenje vida, kao i nesvestice. Ponekad i kašalj može da bude prateći simptom, zatim naglo znojenje, mučnina i gubitak apetita, ili povraćanje.
Srčani udar je jedna od fatalnih posledica kardio-vaskularnih bolesti do kojih može da dođe, a da čovek nije ni znao da ima problema sa srcem. Sa druge strane, ukoliko se na vreme otkriju oboljenja srca, pravovremeno se mogu korigovati važne životne navike i primati adekvatna terapija, tako da život bude lep i dugovečan. Sve što je potrebno da uradimo jeste da jednom godišnje nakon svoje 30. godine odemo na kardiološki pregled, koji obuhvata EKG, ultrazvuk srca i pregled lekara.
Osobe starije od 60 godina, zatim oboleli od dijabetesa, kao i oni sa kardio-vaskularnim oboljenjima, treba da na svakih šest meseci obave kardiološki pregled kod svog lekara, a ostali na svakih godinu dana, izuzev ako im njihov lekar nije drugačije rekao.