Većina ljudi mokri četiri do šest puta dnevno, zavisno od količine tečnosti koju popije i od nivoa aktivnosti. Često mokrenje može biti posledica uzimanja velike količine tečnosti, ali i infekcije mokraćnih puteva, nadraženosti zbog kamena u bešici, uvećane prostate, dijabetesa ili teskobe (anksioznosti).
Odrasli stvaraju i izlučuju oko 400 ml do 2000 ml mokraće dnevno. Mnogi oblici bubrežnih bolesti oštećuju sposobnost bubrega da koncentriše mokraću, pa u tom slučaju dnevna količina izmokrene mokraće može preći i 2,5 litre. Vrlo velike količine mokraće obično su odgovor na visoku koncentraciju glukoze (šećera), smanjenu koncentraciju antidiuretskg hormona kojeg stvara hipofiza (diabetes insipidus) ili neosetljivost bubrega na delovanje antidiuretskog hormona (nefrogeni diabetes insipidus).
Često mokrenje tokom dana bez porasta dnevne količine mokraće može da bude simptom infekcije bešike ili njenog nadražaja stranim telom (kamencem ili tumorom koji vrše pritisak i tako izazivaju mokrenje). Nadražaj bešike može da izazove bol tokom mokrenja (disurija) i prisilnu potrebu za mokrenjem (hitnost), koja se može osećati i kao bolno naprezanje (tenezam). Količina mokraće je obično mala, ali se može izgubiti kontrola bešike ako se osoba smesta ne pomokri.
Često mokrenje tokom noći (nikturija) može da se javi u ranom stadijumu bubrežne bolesti, premda uzrok može biti jednostavno pijenje velike količine tečnosti, naročito alkohola, kafe ili čaja kasno uveče.
Osoba možda treba često noću da mokri jer bubrezi ne mogu dobro da koncentrišu mokraću. Često mokrenje noću uobičajeno je i kod ljudi koji imaju srčanu bolest, bolest jetre ili dijabetes, čak i kada nemaju bolest mokraćnih puteva. Učestalo noćno mokrenje vrlo malih količina može da bude posledica vraćanja mokraće u bešiku zbog suženja (opstrukcije) njenog izlaza; povećana prostata je čest uzrok noćnog mokrenja kod starijih muškaraca.Sporo ili slabo mokrenje, potreba za napinjanjem, slab i kapav mlaz mokraće i curenje na kraju mokrenja česti su simptomi sužene (opstruirane) mokraćne cevi. Kod muškaraca su ti simptomi najčešće posledica povećanja prostate, a ređe suženja (strikture) mokraćne cevi.
Bubrežna bolest, suženje ili začepljenje (opstrukcija) mokraćovoda (uretera), bešike ili mokraćne cevi (uretre) može iznenada da dovede do smanjenja dnevnog izmokravanja na manje od 400 ml. Trajno izmokravanje manje od 200 ml mokraće dnevno dovodi do nagomilavanja metaboličkog otpada u krvi, tj. dušičnih spojeva (azotemije). Izmokravanje tako male količine mokraće može biti posledica iznenadnog (akutnog) zatajenja bubrega ili pogoršanja hronične bubrežne bolesti.
Krv u mokraći (hematurija) može činiti mokraću crvenom ili smeđom, u zavisnosti od količine krvi u mokraći i drugih faktora. Ukoliko je količina krvi premala da oboji mokraću crveno, ona može da se otkrije hemijskim testovima ili mikroskopskim pregledom. Krv u mokraći bez bolova može biti posledica raka bešike ili bubrega, ali i drugih oboljenja kao što su: glomerulonefritis, bubrežni kamenci, ciste bubrega, bolest srpastih ćelija (drepanocitoza) i hidronefroza.
Kakva treba da bude boja mokraće
Normalna boja mokraće je žuta. Ukoliko imate drugačije boje: smećkastu, crvenu, tamno žućkastu, razređenu, gotovo bezbojnu mokraću ili bilo koju drugu, a da nije žuta, preporučujemo vam da se javite lekaru. Ponekad hrana i lekovi utiču na boju mokraće, pa je hrana može učiniti crvenom, a lekovi još i smeđom, crnom, plavom ili zelenom. Isto tako mutna mokraća upućuje na infekcije.
Ako primetite promenu boje mokraće, poremećaje mokrenja u odnosu na normalno (i gore navedeno), obavezno se javite lekaru. U Consiliumu možete da uradite ultrazvuk bubrega, bešike i prostate uz stručno tumačenje rezultata.