Kada govorimo o poremećajima funkcija štitaste žlezde razlikujemo Hipertireoidizam (povećanja funkcija) i Hipothireoidizam (smanjena funkcija). Važno je prepoznati i termine: STRUMA- uvećanje štitaste žlezde i TIREOIDITISI- zapaljenja štitaste žlezde.
Da bi se dijagnostikovao opremećaj funkcije štitaste žlezde najčešće se vrši pregled hormona T4, T3 i TSH i ultrazvučni pregled. Ne tako često se vrši scintigrafija štitaste žlezde i punkcija čvorova u štitastoj žlezdi za citološku analizu, a u slučaju tumora štitaste žlezde vrši se pregled CT i magnetnom rezonancom.
PREGLED ULTRAZVUKOM
Ultrazvučni pregled je najčešći vid pregleda štitaste žlezde jer je metoda neinvanzivna, nema nikakvog zračenja i ne opterećuje bolesnika. Ova metoda se može ponavljati po potrebi, a veoma dobro prikazuje oblik, veličinu i građu štitaste žlezde, pa se čvorovi u strumi lako otkriju.
PUNKTACIJA
Punktacija je veoma značajna za postavljanje citološke dijagnoze i određivanje vrste strume, zapaljenja štitaste žlezde, kao i tumora (ukoliko se na njega sumnja, ovaj način može sigurno da ga dokaže). Ona se još koristi i kod evakuacije cističnog sadržaja i sklerozacije ciste.
Važno je znati da punktacija pod kontrolom UZ povećava preciznost citološke dijagnostike.
Hipertireoidizam (povećanja funkcija)
Na povećanu funkciju štitne žlezde ukazuju ubrzan rad i lupanje srca i aritmije, a neretko dolazi do porasta krvnog pritiska. Ove osobe se pojačano znoje, teško podnose toplotu i često su razdražljive i nervozne. Najevidentnija je promena koja nastaje na očima, poznata kao IZBULJENOST.
Osobe sa hipertireoidizmom, i pored uvećanog apetita i češćeg unosa hrane, gube telesnu težinu zbog učestalih stolica (prolivi). Mišićna slabost im otežava hodanje (po npr stepeništu), a prati je i drhtanje ruku što se neretko proširi na celo telo. Opadanje kose je veoma čest simptom.
Ukoliko primetite pojavu STRUME, tj blago uvećanje štitaste žlezde ili otok i crvenilo podkolenica (PRETIBIJALNI MIKSEDEM), izbuljenost (ORBITOPATIJA), uvećane limfne žlezde, mestimično gubljenje pigmenta (VITILIGO) ili otok slezine (SPLENOMEGALIJA), obratite se vašem lekaru.
TERAPIJA
Terapija uključuje primenu tireosupresivnih lekova ili radioaktivnog joda u terapijskim dozama, a u zavisnosti od faze predlaže se operacija.
Hipothireoidizam (smanjena funkcija)
Karakteristično za smanjenje funkcije štitaste žlezde je usporavanje funkcija većine organa koju prate umor, pospanost, malaksalost, bolovi u mišićima, kočenje i grčevi. Osobe sa ovim poremećajem su usporenih pokreta, često im je hladno, a koža im je gruba, suva i hladna. Uz ove simptome vidljivo je opadanje kose, lako lomljenje noktiju i otoci (najpre kapaka, a kasnije i celog tela).
Upravo zbog usporenih funkcija većine unutrašnjih organa ove osobe pate od zatvora, neredovnih i mukotrpnih stolica i nadutosti trbuha. Iako unose uobičajenu količinu hrane, često se goje. U težim slučajevima može se javiti promuklost i nadgluvost.
TERAPIJA
Terapija obuhvata ili redovno uzimanje preparata hormona štitaste žlezde Tivoral, Euthyrox ili Letrox (po savetu lekara, uvek ujutru, našte cela doza 1h pre jela) ili trajna supstitucija.
Tumori štitaste žlezde
Razlikuju se benigni i maligni tumori ovog tipa. Važno je znati da se najveći broj malignih tumora, ukoliko se na vreme otkriju, operiše i time pacijenti ostaju trajno izlečeni.
Simptomi koji mogu ukazati na maligni tumor su: nagli porast čvora na vratu, pojava limfnih čvorova na vratu, promuklost i smetnje prilikom disanja i gutanja.