Hlamidijska infekcija na genitalnim organima je poznata kao „tiha polna bolest“ , jer su simptomi skoro neprimetni, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti. Ukoliko se ne leči, može trajno da ošteti polne organe i kod muškaraca i kod žena. Može da uzrokuje i sterilitet, a tokom trudnoće i da dovede do spontanog pobačaja i prevremnog porođaja. Prenos infekcije je moguć i tokom porođaja, sa majke na dete, što za posledicu ostavlja različite bolesti beba, od kojih je vrlo rasprostranjena upala pluća.
Žene ispod 30 – oprez!
Većina žena zaraženih hlamidijom su mlađe od 30 godina. U pitanju je pretežno studentska populacija, koja vodi aktivan seksualni život bez zaštite. Poseban rizik imaju adolescentkinje koje su seksualno aktivne, jer kod njih grlić materice još uvek sazreva i podložniji je infekcijama. S obzirom da je hlamidija često neopažena, „tiha polna bolest“, preporučujemo da se obavezno testirate svake godine, sve do vaše 30. godine. Vašem ginekologu kažite da želite da uradite test na hlamidiju i on će vas dalje uputiti. Mnogo je lakše lečiti ovu infekciju u ranoj fazi, s obzirom da su i posledice mnogo manje.
KAKO SE PRENOSI?
Hlamidija se najčešće prenosi seksualnim putem (oralno, analno i vaginalno), a pri svakom seksualnom odnosu rizik za prenos infekcije sa zaraženog partnera na drugog iznosi 75 odsto. Prenosi se spermom, vaginalnim sekretom i krvlju. Iako je hlamidija potpuno neotporna van ćelije, ipak može da se zadrži neko vreme na prljavim rukama, peškiru ili nekom drugom predmetu, pa je infekcija moguća i neseksualnim putem. Prisutna je i infekcija analnog kanala, iz vagine na rektum, brisanjem toaletnim papirom, a može da se prenese prstima, vodom iz zaraženog bazena i slično. Ali to su ređi slučajevi, jer hlamidija ipak ne opstaje van ćelije. Takođe veliki broj žena dobije reinfekciju jer se njihov partner ne leči!
HLAMIDIJA KOD MUŠKARACA
Simptomi hlamidijske infekcije se pojavljuju 7 do 14 dana nakon polnog odnosa sa zaraženim partnerom. Čak polovina muškaraca nema nikakve simptome! U slučaju da se simptomi pojave, oni su vrlo blagi, često nejasni i nedovljno izraženi, pa ih je teško prepoznati. Javljaju se u vidu iscetka svetle boje i neobičnog osećaja u mokraćnoj cevi ili u donjem delu trbuha. Hlamidijske infekcije i kod muškaraca mogu dovesti do steriliteta, s obzirom da hlamidija utiče na smanjenje brojnosti sperme i smanjenu pokretljivost spermatozoida.
HLAMIDIJA KOD ŽENA
Kod 30 do 50 odsto žena hlamidija se manifestuje zapaljenjem grlića materice. Simptomi su često kao i kod muškaraca teško primetni. Tipična simptomatologija je pojačani vaginalni sekret žućkaste boje, gustog i lepljivog sastava, upala mokraćnog kanala sa učestalim i bolnim mokrenjem, bolovi u urogenitalnom području, bol tokom odnosa, neprijatan i pojačan vaginalni miris, vaginalno krvarenje van ciklusa i slično.
LEČENJE
Osnovno pravilo je da se oba partnera testiraju, a ako treba i leče (u slučaju da su oba zaražena). Uzdržavanje od polnih odnosa tokom lečenja je obavezno. Nakon tri meseca od uzimanja terapije oba partnera rade retestiranje, bez obzira da li je drugi partner bio podvrgnut terapiji ili ne. Jednom izlečena hlamidija ne znači i otpornost na bolest u budućnosti, jer se infekcijom ne stiče otpornost na nju.
Hlamidija nije klasična bakterija pošto živi u ćeliji, pa se zbog toga uzimaju specifični antibiotici koji mogu da je unište unutar ćelije. Savremena medicina pruža relativno jednostavno lečenje antibioticima. Najveći izazov je otkriti je.
PREPORUČUJEMO VAM:
- Izbegavajte stvari koje mogu da smanje otpornost sluzokože poput: tanga gaćica, tesne garderobe, tampona, hemijskih sredstava…
- Vodite uredan seksualni život sa obaveznom zaštitom kondomom (ukoliko ne planirate decu) i po mogućnosti sa partnerom koji ne živi promiskuitetnim životom
- Hranite se zdravo i jačajte imunitet, jer jak imunitet može da spreči razvoj bolesti
- Idite obavezno svake godine kod ginekologa na pregled
U svakom trenutku na raspolaganju vam stoji stručni tim naših lekara, specijalista ginekologije i akušerstva: Dr. Irena Bujas, Prim.dr Jevrosima Ziramov, dr Ljiljana Lovre Škrivan, Dr sci med Jovana Paunković i Dr Nataša Ćurčić.
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.