Piše: dr Ljiljana Lovre Škrivan, ginekolog
Grlić materice je donji deo materice, dužine oko 3 cm. Njegov slobodni deo koji prominira u vaginu naziva se porvio vaginalis i pokriven je pločasto slojevitim epitelom bez orozavanja. Cervikalni kanal prekriva jednoslojni cilindrični epitel. Granica između ova dva epitela je najčešće mesto pojave ćeliske displazije. Displazija znači abnormalnost u izgledu, obliku i deobi ćelija. Smatra se za prekanceroznu leziju.
Rak grlića materice se svrstava u grupu polno prenosivih bolesti, koje izaziva HPV (humani papilloma virus), iz grupe visoko i srednje rizičnih virusa.
HPV infekcija je danas postala najčešće seksualno prenosiva bolest. To je opasan i vrlo infektivan virus. Smatra se da ih ima više od 160 tipova. Oni se svrstavaju u tri grupe (nisko, srednje i visoko rizični). Postoji oko 40 tipova HPV-a koji mogu da inficiraju genitalne organe. Neki od njih mogu da izazovu promene na grliću koje mogu da prerastu u rak. Među najonkogenijim su tipovi 16 i 18, odgovorni za oko 80% slučajeva raka grlića materice. Manji broj je izazvan tipovima : 33, 35, 39 i 52.
Kada dođe do infekcije sa HPV-om, većina ljudi i ne zna da je inficirana, jer obično infekcija ide bez simptoma.
Teško je odrediti kada je osoba prvi put postala zaražena. Većina žena zaraženih HPV-om prođe bez ikakvih posledica. Ozdrave u period od 6 do 24 meseca, a da i ne znaju da su imale infekciju. Kod 10% zaraženih dolazi do pojave raka. Razvoj kancerogenih ćelija može trajati godinama ili čak decenijama nakon početne infekcije.
U Srbiji svake godine oboli oko 1.250 žena od raka grlića, a oko 470 žena umre. Na drugom mestu smo po smrtnosti, a na četvrtom po broju obolelih žena od raka grlića u Evropi.
Kako se prenosi HPV?
HPV se prenosi seksualnim putem , а može se preneti i u toku porođaja sa majke na dete (HPV može inficirati sluzokožu gornjih disajnih puteva i konjuktive oka). Zato se kod dece u uzrastu od 10 do 15 godina starosti mogu pojaviti laringealni polipi.
Koliko je česta zaraza humanim papiloma virusom?
To je najčešća polno prenosiva bolest. Toliko je česta da svi seksualno aktivni muškarci i žene u nekom momentu života bivaju zaraženi nekim tipom ovog virusa. Većina osoba nikad ne sazna da je imala infekciju. Nemaju simprome i tako prenesu virus partneru da toga nisu ni svesni.
Faktori rizika za nastanak raka grlica materice su:
- Žene koje su seksualnu aktivnost započele pre 16. godine;
- Žene koje su imale veći broj seksualnih partnera;
- Promiskuitetan partner;
- Nezaštićeni polni odnosi;
- Žene koje u anamnezi imaju seksualno prenosive bolesti ili genitalne bradavice;
- Osobe kod kojih postoji odsustvo normalnog imunog odgovora;
- Veći broj porođaja;
- Dugotrajno uzimanje oralnih kontraceptiva;
- Loš socijalno-ekonomski status;
- Pozitivna porodična anamneza;
- Izostanak redovnih citoloških pregleda.
Rak grlića materice dolazi bez simptoma. Nema bola, nema svraba, nema neprijatnosti. Srećom prekancerozne promene na grliću, veoma sporo prerastaju u rak grlića materice.
Preinvazivni stadijum raka grlića materice znači da je rak ograničen na epitel, nema prolaza kroz bazalnu membranu, tj. nema prodora u dubinu. U tom stadijumu može biti više godina. Ovaj satadijum obično nema simptoma.
Invazivni stadijum raka grlića materice zahvata dublje slojeve i širi se u okolne organe, limfne i krvne sudove.
Kada se rak grlića materice proširi, obično daje sledeće simptome:
- Krvarenje posle polnog odnosa (ovakva krvarenja nastaju nakon povrede novostvorenih tumorskih krvnih sudova, tokom odnosa ili prilikom pregleda);
- Krvarenje može nastati i nakon spontanog odvajanja nekrotičnih tumorskih masa.
- Uporan sukrvičav vaginalni sekret neprijatnog mirisa;
- Bol u maloj karlici – nastaje kao posledica nekroze tumora ili udružene pelvične inflamatorne bolesti;
- Bol u leđima – nastaje zbog zahvaćenosti ilijačnih limfnih čvorova;
- Bol u epigastrijumu – nastaje zbog metastaza u paraaortalnim limfnim čvorovima.
- Ostali simptomi su: gubitak telesne težine i apetita, opšta slabost i malaksalost, otežano mokrenje, opstipacija, otoci nogu, prelomi kostiju, itd.
Kako se dijagnostikuje promene na ćelijama grlića materice?
PAPA test je sastavni deo godišnjeg ginekološkog pregleda. Ako PAPA test pokaže abnormalne promene, Vaš ginekolog će Vam uraditi dodatne testove.
Neki od njih su: kolposkopija, bris grlića na bakteriološki pregled – mikoplazma, ureoplazma, hlamidija trahomatis i HPV tipizacija.
U zavisnosti od PAPA Brisa, ponekad je potrebno uraditi biopsiju grlića i kiretažu kanala grlića- preparat se šalje na patohistološki pregled.
U poslednje vreme sve češće se radi LOOP I RF – isecanje promene na grliću materice do zdravog tkiva i mikroskopski pregled ivica promene prema okolnom zdravom tkivu.
Terapija:
Lečenje zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena
Stadijum 0:
Promene tipa LSIL (CIN 1), ako je HPV negativan, samo se prati.
Ako je HPV pozitivan, promenu je potrebno ukloniti nekom od tzv. destruktivnih tehnika – laser, vaporizacija, hladna koagulacija, krioterapija i elektokauterizacija.
U koliko je promena iz grupe HSIL (CIN 2 ili CIN 3), lečenje se sprovodi nekom od tehnike ekscizije-konizacija skalpelom, konizacija laserom, Loop-dijatermija, a ponekad se radi i histerektomija.
Stadijum IA 1 – hiruško lečenje (totalna ili radikalna histerektomija);
Stadijum IA2 IB IIA – kombinacija radioterapije i radikalne histerektomije;
Stadijum IIB III I IVA – kombinacija radioterapije I hemioterapije;
Stadijum IVB – individualna terapija.
Prognoza bolesti:
Verovatno petogodišnje preživljavanje : Stadijum 0 – 100%, Stadijum I-90%, dok Stadijum III-35%, a Stadijum IV- 10%.
Budući da je HPV infekcija u grupi polno prenosivih infekcija, a istovremeno je jedna od retkih čije se prenošenje ne štiti uvek kondomima, primarna zaštita je vakcinacija adolescentkinja.
HPV vakcina se primenjuje od 2006. Imunizacija sa HPV vakcinom sprovodi se u 130 zemalja širom sveta, i u 33 zemlje Evrope, uključujući sve države iz našeg okruženja. Nedavna istraživanja zabeležila su da se u poslednjih deset godina stopa infekcije HPV-om smanjila čak 90% u zemljama sa visokim nivoom imunizacije.
U svetu su registrovane tri vakcine:
- CERVARIX- bivalentna vakcina pokriva virus tipa 16 i 18. Ova vakcina je namenjena ženama.
- GARDASIL: četvorovalentna vakcina, pokriva virus tipa: 6, 11, 16 i 18. Ova vakcina je namenjena ženama i muškarcima.
- GARDASIL 9: pokriva virus tipa: 6, 11, 16, 18, 31, 33, 45, 52 i 58.
Ko treba da primi vakcinu i kada?
Prema upustvu proizvođača deca od 9 do 13 godina. Vakcinacija pre stupanja u seksualne odnose je izuzetno važna i daje najbolje rezultate. Najkasnija primena vakcine za žene je 26. godina života, a za muskarce 21. godina života. Studije pokazuju da vakcina proizvodi bolji imuni odgovor sa većim brojem antitela u borbi protiv infekcije, kada se daje u mlađem životnom dobu.
Osoba je zaštićena od tipova virusa koji se nalaze u sastavu vakcine.
Registrovane vakcine ne štite od svih tipova HPV-a, koji mogu dovesti do nastanka raka grlića meterice.
U Srbiji su registrovane dve vakcine – CERVARIX I GARDASIL.
U Srbiji još nema nacionalnog programa vakcinacije sa HPV vakcinom.
HPV vakcinacija zajedno sa organizovanim skriningom, nudi najefikasniju zaštitu od raka grlića materice.