Novosađanke većinu kretanja tokom dana obavljaju pešice (43 odsto), a muškarci autom (58 odsto). Žene u 52 odsto slučaja većinu kretanja obavljaju biciklom ili pešače, za razliku od svega 29 odsto muškaraca kojih to čine.
Ostalih 71 odsto predstavnika muškog pola vozi se autom ili gradskim prevozom, dok to čini 48 odsto pripadnica lepšeg pola – pokazalo je istraživanje Poliklinike Consilium na uzorku od 416 punoletnih ispitanika iz Novog Sada povodom 10. maja, Međunarodnog dana fizičke aktivnosti.
Istraživanje je još pokazalo da žene više šetaju – 73 osto njih više puta nedeljno, dok to čini svega 45 odsto muškaraca. Međutim, muškarci se češće i intenzivnije bave rekreacijom, 40 odsto njih četiri i više puta nedeljno, dok toliko često čini svega 18 odsto žena. One su aktivne na rekreaciji uglavnom dva do tri puta nedeljno (82 odsto). Zanimljivo je i to da muškarci u većoj smatraju da su fizički aktivni (47 odsto) u odnosu na žene (36 odsto).
Dok se muškarci pretežno bave sportovima i vežbanjem u teretani, kod žena je prisutniji ples i laganije vežbe, poput pilatesa i joge.
Sa zdravstvene tačke gledišta, ako se ima u vidu da je fizička aktivnost jedna od ključnih tački u očuvanju zdravlja, onda zabrinjava podatak da nam je polovina sugrađana fizički neaktivna.
Delom je ohrabrujući podatak da visok procenat žena ide nekoliko puta nedeljno u šetnju. Pošto su fizička aktivnost i ishrana usko povezani, otuda ne čudi podatak da skoro polovina Novosađana (46 odsto) ne doručkuje, a 52 odsto njih ima samo jedan ili dva obroka u toku dana.
Svega 10 odsto se pravilno hrani – tri obroka i dve užine.
- Idealna kombinacija tokom nedelje je šetnja i rekreacija, tako da svakog dana barem sat vremena budemo fizički aktivni.
- Doručak je najvažniji obrok i potrebno ga je obaviti najkasnije sat vremena nakon buđenja.
- Pravilno raspoređeni obroci, tri glavna (doručak, ručak i večera) i dve užine (poželjno voće) su pola zdravlja.
- Posledice fizičke neaktivnosti i loše ishrane odražavaju se na kardiovalskularne bolesti, lošu probavu, slabije funkcionisanje koštano-mišićnog sistema, dijabetes, plućno-respiratorne bolesti, glavobolje, depresiju, alergije, anemiju i karcinom.