Provera hormona sprečava pobačaj

Piše: prof. dr Ljiljana Todorović Đilas
 
Od poremećaja štitaste žlezde danas u svetu boluje oko 300 miliona ljudi, čak polovina njih nije svesna te činjenice. Štitasta žlezda se nalazi odmah iznad grudne kosti i ima oblik leptira, ona obavlja dve osnovne funkcije našeg organizma, pomaže mozgu da bolje radi i reguliše naš metabolizam. Bolesti štitaste žlezde se dele na poremećaj funkcije, povećana- hipertireoidizam i smanjena- hipotireoidizam, uvećane žlezde koje se nazivaju struma, zapaljenja štitaste žlezde i tumori. Uzroci bolesti štitaste žlezde nekada su nedovoljno jasni, nasleđe je značajan uzročni faktor, autoimune bolesti uzrokovane antitelima, kao i uzroci iz spoljašnje sredine, stres, prekomerni unos ili nedostatak joda zračenje i dr. Mnogo su češća kod žena, u odnosu na muškarce 5:1 do 10:1.
 
– Znaci povećane funkcije su ubrzan srčani rad, nervoza, pojačano znojenje, drhtanje, učestale stolice, mršavljenje uz normalan apetit.
– Znaci smanjene funkcije su umor, pospanost, podbulost lica, otoci celog tela, gojaznost, neredovne stolice, zatvor, preterana hladnoća i suvoća kože, bolovi u mišićima. Zapaljenje štitaste žlezde može biti akutno, subakutno i hronično. Dramatični su znaci akutnog, praćeni otokom i bolom u štitastoj žlezdi, povišenom temperaturom do 38, kao i znacima poremećaja funkcije.
 
Svako uvećanje štitaste žlezde naziva se struma, koja može biti u celosti uvećana- difuzna ili sa pojavom čvorova nodusna. Tumori štitaste žlezde su relativno retke bolesti i karakteriše ih naglo porast čvora u štitastoj žlezdi koje progredijentno raste, kompresija na jednjak u dušnik, smetnja pri gutanju i disanju, promuklost.
 
– Dijagnostika svih navedenih oboljenja je jednostavna analizom tiroidnih hormona u krvi proverava se funkcija žlezde, a slikanje se vrši primenom ultrazvuka, scintigrafije. Dalje se radi morfološka dijagnostika punkcijom i citološkom analizom. Lečenje disfunkcija vrši se primenom lekova, nekada primenom terapijske doze radioaktivnog joda ili operativno.
 
Iako se njeno dejstvo povezuje sa mnogim organima, manje je poznato da hormoni tiroidne žlezde utiču na naše kognitivne i afektivne funkcije koje imaju presudan značaj za reproduktivnu sposobnost čoveka.
 
 
Prema mišljenju mnogih stručnjaka, pre nego što odluči da se ostvari u ulozi majke, svaka žena mora da proveri novo hormona tiroidne žlezde. Problemi u njenom funkcionisanju mogu da oštete plod. Ako žena boluje od hipotireoze, smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde, dolazi do poremećaja njenog menstrualnog ciklusa i prekida ovulacije što otežava začeće.
 
 
Ukoliko i pored minimalnih šansi dođe do trudnoće, u najvećem broju slučajeva ona se prekida. Kada je reč o hipertireozi, povećanom lučenju hormona štitaste žlezde kod žena, i ovaj poremećaj uzrokuje niz negativnih efekata, učestala krvarenja i krvarenja između ciklusa, kao i sprečavanje začeća. Međutim, ukoliko se oba problema tretiraju na vreme i reguliše se rad tiroidne žlezde, trudnoća je sasvim izvesna.