Kolonoskopija je najbolja metoda pregleda debelog creva jer omogućava najpotpuniju sliku cele sluzokože debelog creva. Pored pregleda, kolonoskopijom je moguće bezbolno ukloniti polipe, koji mogu da budu uzroci raka debelog creva, a otkrivaju se i tumorske promene kao i druge bolesti creva.
Kolon (ili debelo crevo) predstavlja crevo dužine 1,1 metara, koje se završava rektumom i anusom. Kolonoskopija omogućava lekaru da ispita sluznicu debelog creva uvođenjem kolonoskopa debljine prsta u lumen debelog creva. Lekar uz pomoć kamere na vrhu aparata pregleda celu dužinu debelog creva, sve do njegovog prelaza u tanko crevo. Pregled se radi uz predhodnu pripremu u specijalno opremljenoj ambulanti za kolonoskopiju.
Zašto se ide na kolonoskopiju?
Najčešći razlozi za vršenje kolonoskopije su:
• Promenjena boja stolice (krvava, tamno obojena)
• Uporna dijareja (proliv)
• Hronični, neobjašljiv bol u stomaku
• Anemija usled nedostatka gvožđa (smanjeni broj eritrocita zbog nedostatka gvožđa)
• Ukoliko već postoje ili su postojali polipi
• Ako je već postojao rak debelog creva
• Ispitivanje zbog sumnje na rak debelog creva kod osoba starijih od 50 godina (kao deo skrining programa u cilju prevencije ovog oboljenja)
• Ukoliko je neko u porodici već bolovao od karcinoma debelog creva (preventivno)
Kako izgleda pregled (kolonoskopija)?
Nakon adekvatne pripreme debelog creva, pregled se može izvesti sa ili bez analgosedacije. Da bi se što bolje video čitav lumen debelog creva tokom pregleda, neophodno je uduvavanje vaduha u lumen creva. Ova radnja izaziva nelagodnost pa i grčevite bolove, tako da se pacijentima sa nižim pragom tolerancije bola, ali i višeg komfora, predlaže pregled sa analgosedacijom.
Celokupan pregled traje u proseku 30 minuta.
U situacijama kada se daje anestezija, potrebno je povesti nekoga u pratnji i ne jesti dan pre, kao ni na dan samog pregleda.
Posle pregleda većina pacijenata može odmah da jede. Taj dan ne treba raditi.
Kako se pripremiti za pregled?
Da bi pregled creva bio uspešan, potrebna je dobra priprema creva. Ona najčešće počinje određenim režimom ishrane dva dana pre zakazanog pregleda. Poželjno je izbegavati hranu poput mesa, voća, i povrća, hleba, peciva i namirnica sa košticama, zrnima i semenkama. Pored toga potrebno je za kratko vreme popiti više litara vode, u kojoj je rastvoren prašak za čišćenje creva. Na dan pregleda se ne uzima hrana, a od pića dozvoljen je sok od jabuke, voda i bistra supa. Najbolja i najpreciznija uputstva svakako će vam dati vaš lekar.
Pacijent može popiti svoju redovnu terapiju, izuzev pojedinih lekova, na koje će vas lekar upozoriti.
Polipi u debelom crevu
Ukoliko se tokom pregleda nađe polip, lekar će ga najverovatnije ukloniti, a sama procedura uklanjanja ne uzrokuje nikakvu dodatnu neprijatnost ili bol. Polipi su izrasline na sluzokoži debelog creva i obično su dobroćudne prirode. Mogu biti različite veličine i oblika, od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Većina polipa se u toku kolonoskopije odmah uklanja u celosti i šalje na patohistološki pregled. Prvo se uzima uzorak tkiva (biopsija), a posle patohistološke analize procenjuje se način na koji će se odstraniti. Biopsija nije bolna. S obzirom da rak debelog creva nastaje iz polipa, njihovo uklanjanje je važna mera prevencije kolorektalnog karcinoma.
Postoje li komplikacije zbog kolonoskopije?
Postoje, ali su jako retke, kao naprimer cepanje zida creva, što može da zahteva hiruršku intervenciju, kao i krvarenje koje se javlja posle biopsije – najčešće spontano prestaje.
U Poliklinici Consilium na raspolaganju vam stoje ne samo savremeni kolonoskopi, već i iskusni gastroenterolozi, specijalno obučeni za endoskopske preglede.