Za borbu protiv virusa, pogotovu kada je u svetu proglašena pandemija korona virusa, prva linija odbrane je zapravo – jak imuntet.
Šta je imunitet?
Imunitet predstavlja sposobnost ljudskog organizma da se sopstvenim mehanizmima brani od virusa, infekcija, bakterija, parazita i drugih patogena. Imunološki sistem je temelj odbrane ljudskog organizma od napada stranih mikroorganizama, zasnovan na stvaranju antitela. U velikoj meri zavisi od stila života, ali je uslovljen i genetikom i životnom okolinom.
Urođeni (nespecifični) imunitet novorođenče nasleđuje od majke, putem antitela koja se u trudnoći preko posteljice prenose na plod, a potom i putem majčinog mleka. Stečeni (specifični) imunitet se razvija postepeno i specifično reaguje na svaki antigen i pamti svoju reakciju, što omogućava pokretanje
imunog odgovora i odbranu organizma i mnogo godina kasnije.
Aktivni imunitet nastaje kao rezultat izloženosti organizma nekoj bolesti, tako što ona natera imunološki sistem da proizvede antitela za tu bolest. Prirodni aktivni imunitet se stvara nakon infekcije sa stvarnom bolešću, tako što npr. organizam „pamti“ kako se ranije odbranio od nekog virusa, pa prilikom sledećeg
napada istog virusa ima adekvatnu odbrambenu reakciju, proizvodeći potrebna antitela. Veštački aktivni imunitet nastaje osnaživanjem organizma za borbu protiv bolesti uvođenjem umrtvljenog ili oslabljenog uzročnika bolesti preko vakcinacije.
Pasivan imunitet je onaj kada osoba u organizmu ima antitela na bolesti, ali ih nije proizvela svojim sopstvenim imunološkim sistemom. Prirodni pasivni imunitet novorođenče dobija od svoje majke preko placente. Veštački pasivni imunitet nastaje davanjem gotovih antitela u vidu imuno-seruma i gamaglobulina, koji se daju kao hitna zaštita od specifične bolesti. Pasivni imunitet traje samo nekoliko nedelja ili meseci, za razliku od aktivnog imuniteta koji je dugotrajan.
Koji su prirodni načini podizanja imuniteta?
U ovom periodu treba pojačati ishranu i više jesti ribu, junetinu, ćuretinu, kvalitetno meso koje može ojačati imuni sistem. Za dobar imunitet dobro je piti čaj od đumbira sa limunom, važno je ne zaboraviti na unošenje tečnosti, a topla voda sa limunom nam je od višestruke koristi, jer nam obezbeđuje alkalnu sredinu. Takođe, treba uzimati cveklu, jer u njoj ima gvožđa koje je jako važno za otpornost organizma, a ne treba zaboraviti ni crni i beli luk, kao i celer i šargarepu.
Najvažnije je unositi svakodnevno voće i povrće, hranu bogatu vitaminima. Takođe, zimnica predstavlja pravi izbor, budući da kiseo kupus i turšija obiluju vitaminom C koji je u ovom trenutku jako važan. Ne treba preskakati obroke, oni treba da budu sveži i zdravi.
Nutricionisti preporučuju da svakoga dana treba pripremati čorbe od raznog vrsta povrća, jer povrće sadrži skoro sve što je potrebno za održavanje dobrog imuniteta i za jačanje već oslabljenog. Ujutru treba jesti što više svežeg voća i povrća, kako bismo podigli nivo energije i pospešili bolje varenje, zbog živih enzima iz voća i povrća. Treba izbegavati rafinisane šećere, jer nam ne pogoduju, šta više ruše nam imuni sistem. Umesto slatkog, jesti sirove urme ili kakao.
Ukoliko vaš posao zahteva izlazak iz kuće, obavezno hranu ponesite od kuće i izbegavajte kupovinu brze hrane.
Kako pripremati hranu?
Priprema obroka je jako važna, sveže voće i povrće potrebno je dobro oprati, a što se glavnih obroka tiče, oni bi trebalo da budu kuvani i spremljeni u vašoj kuhinji. Ljudi koji poste trebalo bi da povedu računa o svojoj ishrani. Osim ribe, važno je jesti pasulj, grašak i sočivo, koje je hranjivo i ima dosta kalijuma.
Vitamin D i dobar san
S obzirom na to da zbog izolacije neće biti izlaska iz kuće, za one koji obole od korone, ili pak one koji su u samoizolaciji, najbolje je korisiti hranu koja sadrži vitamin D. Vitamin D je jedan u nizu neophodnih supstanci kako bi telo nesmetano funkcionisalo, a posebno je važan za čvrstinu kostiju i dobro raspoloženje. Nedostatak vitamina D može izazvati i depresivno stanje, ali i neka oboljenja kostiju, kao i pad imuniteta. Izvor vitamina D nalazi se u goveđoj ili telećoj džigerici, žumancetu, ribi, pečurkama, mleku, pomorandži i tvrdim sirevima.
Za imunitet u samoizolaciji, potrebno je dodatno povećati prirodnu produkciju D vitamina. Preporučljivo je svakodnevo izaći na sunčanu terasu i to tačno u podne, kada sunce deluje pod pravim uglom, dovoljno je provesti 10 minuta na suncu. U slučaju većeg deficita D vitamina, što se može proveriti u svakoj laboratoriji, treba uvesti i supstituciju, najbolje Vigantol kapi od 20 do 30 kapi jednom nedeljno.
Imunološki sistem je jedan od najvažnijih sistema u organizmu čoveka, a dobar imunitet je osnova za zdrav život. U čovekovom organizmu se svakodnevno vrši deoba miliona ćelija, a neke od njih imaju greške, ukoliko ih imuni sistem ne prepozna i ne ubije, nastaće bolest.
Životne navike koje utiču na podizanje imuniteta
Osim pravilne ishrane, važan je odmor, održavanje higijene ruku i tela, kao i životnog prostora, a najvažnije od svega je ostati kod kuće, jer na taj način možemo zaštititi i sebe i druge.
– Ne izlažite se stresu – stres može i te kako da oslabi imuni sistem, odnosno da učini osobu podložnijom infekcijama. Naučna istraživanja pokazala su da stres pojačava lučenje kortizotla, a kada je ovog hormona previše u krvi ljudski organizam je skloniji upalama;
– Redovno vežbanje – kako bismo bili i ostali zdravi, stručnjaci ističu da ne smemo da zanemarimo ulogu fizičke aktivnosti. Čak i u kućnim uslovima, u vreme izolacije, važno je umereno vežbati;
– Kvalitetan san – imunolozi savetuju da je bitno i spavati dovoljno. Osobe koje tokom noći spavaju svega četiri sata, proizvode duplo manje antitela neophodnih za borbu protiv virusa i bakterija, nego osobe koje imaju preporučenu dužinu sna od 8 do 10 sati tokom noći;
– Bez konzumiranja alkohola i cigareta – jedna od čestih zabluda jeste da se na virus bilo kako može delovati alkoholom, a britanski eksperti napominju da ne bi trebalo previše da posežemo za alkoholnim pićima dok traje pandemija. Konzumiranje cigareta treba potpuno prekinuti;
– Smeh kao lek – osobe koje gledaju na svet sa više optimizma i koje se više smeju, imaju znatno bolji imunitet od osoba koje su toliko tmurne da im celo telo odiše na taj način;
– Takođe, preporučuje se redovno provetravanje prostorija više puta u toku dana, kao i pred spavanje.