Ako po ceo dan radite za računarom ili u sedećem položaju, često ste pritisnuti rokovima i/ili pod stresom, onda ne čudi ukoliko imate bolove u ramenu i vratu. Međutim, ukoliko se bolovi javljaju učestalo, dugo traju, ograničavaju vam pokretljivost vrata ili zrače u gornje ekstremitete, javite se lekaru.
Ovi bolovi su najčešće posledica kontinuiranog stresa, dugotrajnog držanja tela u nefiziološkom položaju, kao i spavanja na neudobnom jastuku ili u nepravilnom položaju. Pretežno nastaju usled grčenja mišića, koji zbog toga postaju kruti i otežavaju normalnu pokretljivost. Međutim, često su u pitanju degenerativne promene, kao što su: ispravljena vratna lordoza (prirodna krivina kičme), spondiloza (degenerativno oštećenje kičmenog stuba), skolioza, diskus hernija. Ponekad i bolesti udaljenih organa (gušterače, žučnjaka, srca i koronarnih krvnih žila, pluća, sredogruđa, glave), bolesti nerava (meningitis, neuritisi, radikulopatije, mijelopatije) i tumori mogu da budu uzrok bolnog vrata.
Ipak najčešći uzrok su degenerativne promene vratne kičme. Zbog toga je važno da se obratite lekaru sportske medicine ili fizijatru ukoliko već duže vreme imate probleme sa vratom i ramenima.
Bolovi i ograničenje pokretljivosti vrata mogu nastati naglo. Međutim, i ranije se mogu osetiti neprijatnosti tokom spavanja i neposredno po buđenju. To su već signali da se javite na lekarski pregled.
Bolovi u predelu vratne kičme mogu da se šire prema jednom ili oba ramena, lopaticama, prednjem delu grudnog koša i rukama, a praćeni su ukočenošću i ograničenim pokretima vrata. To stanje nazivamo bolni sindrom vratne kičme (syndroma cervicale). Ako se bolovi iz vrata šire i u jednu stranu glave, mogu da se jave poremećaji vida, šum ili zujanje u ušima, poremećaj ravnoteže, vrtoglavica, mučnina i povraćanje. U tom slučaju reč je o skupu simptoma koji nazivamo cervikocefalni sindrom (syndroma cervicocephale). Bolovi mogu da se šire u jednu ili obe ruke, sve do prstiju, mogu da se jave trnci u prstima i duž ruke, smanjena ili povećana osetljivost kože i gubitak snage u ruci. Tada govorimo o cervikobrahijalnom sindromu (syndroma cervicobrachiale).
Kako sprečiti bolan i ukočen vrat?
Prevencija obuhvata pravilno držanje tela, redovno vežbanje paravertebralne muskulature, izbegavanje dugotrajnog rada u nefiziološkim položajima, korišćenje adekvatnog jastuka, izbegavanje naglih pokreta i ukoliko je moguće svođenje stresa na najmanju moguću meru. Povremena masaža vrata i leđa takođe može biti od pomoći. Potrebno je prilagoditi i visinu radne površine i stola na radnom mestu, kao i visinu uzglavlja tokom odmora, kako bi se smanjilo naprezanje vratne kičme.
Dijagnoza i lečenje
Ne mora svaka bolna situacija nužno da znači dijagnozu, zato je najbolje da se obratite lekaru na vreme. On će dijagnozu bolnog sindroma vratne kičme postaviti tek posle dobro ispitane anamneze, kliničkog pregleda i dopunske dijagnostike (RTG, MRI, ultrazvučni pregled krvnih sudova…).
Terapija se sastoji u rasterećenju bolne i spastične muskulature putem Schantzov-og okovratnika (popularna „kragna“), primeni analgetika, miorelaksanasa, lokalnoj primeni antireumatskih gelova, fizikalnih agenasa, a u najtežim stadijumima u obzir dolazi i hirurško lečenje.
Kako da samostalno olakšate bol u vratu i ramenima?
Bilo da se jave slabi ili jaki bolovi u vratu, najefikasnija pomoć je rasterećenje bolne muskulature, odnosno mirovanje u prijatnom položaju.
Za sva pitanja i preglede, na raspolaganju vam stoji naš dr Nemanja Mirnić, specijalista medicine sporta.
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.