Novosađanke većinu dnevnih kretanja obavljaju pešice, a muškarci autom

//Novosađanke većinu dnevnih kretanja obavljaju pešice, a muškarci autom

Novosađanke većinu dnevnih kretanja obavljaju pešice, a muškarci autom

2017-05-08T08:50:16+02:00

Novosađanke većinu dnevnih kretanja obavljaju pešice (43 odsto), a muškarci autom (58 odsto). Žene se u 52 odsto slučaja kreću biciklom ili pešice, za razliku od svega 29 odsto muškaraca. Oni se uglavnom (71 odsto) voze autom ili gradskim prevozom, a žene koriste ove vrste prevoza u 48 odsto slučajeva – pokazalo je istraživanje Poliklinike Consilium povodom 10. maja, Međunarodnog dana fizičke aktivnosti.



Istraživanje je još pokazalo da žene više šetaju – 73 osto njih više puta nedeljno, dok to čini svega 45 odsto muškaraca. Međutim, muškarci se češće i intenzivnije bave rekreacijom, 40 odsto njih četiri i više puta nedeljno, dok toliko često čini svega 18 odsto žena. One su aktivne na rekreaciji uglavnom dva do tri puta nedeljno (82 odsto). Zanimljivo je i to da muškarci u većoj meri smatraju da su fizički aktivni (47 odsto) u odnosu na žene (36 odsto).
 
Dok se muškarci pretežno bave sportovima i vežbanjem u teretani, kod žena je prisutniji ples i laganije vežbe, poput pilatesa i joge.
 
Sa zdravstvene tačke gledišta, ako se ima u vidu da je fizička aktivnost jedna od ključnih tački u očuvanju zdravlja, onda zabrinjava podatak da nam je polovina sugrađana fizički neaktivna. Delom je ohrabrujući podatak da visok procenat žena ide nekoliko puta nedeljno u šetnju.
 
Pošto su fizička aktivnost i ishrana usko povezani, otuda ne čudi da skoro polovina Novosađana (46 odsto) ne doručkuje, a 52 odsto njih ima samo jedan ili dva obroka u toku dana. Svega 10 odsto se pravilno hrani – tri obroka i dve užine.

  • Idealna kombinacija tokom nedelje je šetnja i rekreacija, tako da svakog dana barem sat vremena budemo fizički aktivni.
  • Doručak je najvažniji obrok i potrebno ga je obaviti najkasnije sat vremena nakon buđenja.
  • Pravilno raspoređeni obroci, tri glavna (doručak, ručak i večera) i dve užine (poželjno voće) su pola zdravlja.
  • Posledice fizičke neaktivnosti i loše ishrane odražavaju se na kardiovalskularne bolesti, lošu probavu, slabije funkcionisanje koštano-mišićnog sistema, dijabetes, plućno-respiratorne bolesti, glavobolje, depresiju, alergije, anemiju i karcinom.