Trenutno u svetu preko 75 miliona osoba, pretežno žena boluje od osteoporoze. Osteoporoza se deli na 2 osnovne kategorije: primarnu i sekundarnu.
Primarna osteoporoza nastaje kao oboljenje za sebe, u odsustvu drugih oboljenja koja dovode do gubitka koštane mase, hirurških postupaka ili medikamenata. Deli se na juvenilnu (osteoporoza mlade životne dobi), idiopatsku (nepoznatog uzroka) i involutivnu u starijoj životnoj dobi.
Sekundarna osteoporoza je posledica drugih oboljenja i stanja koji dovode do gubitka mase kosti. Najčešće su to poremećaji drugih endokrinih žlezda (polne žlezde, nadbubrežne, hipofize i šećerne bolesti) bolesti želuca i creva sa poremećajem resorpcije, hronične bolesti krvi, maligne bolesti, bolesti vezivnog tkiva. Od drugih uzroka nastanku osteoporoze doprinosi dugotrajna imobilizacije, hronični alkoholizam i neki lekovi.
FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK OSTEOPOROZE ubrzavaju proces osteoporoze i tu spadaju: genetski faktori, rana menopauza, stanje posle operacije jajnika, hronična terapija kortikosteroidima, mršavost, pušenje, alkoholizam, nedovoljni unos kalcijuma i D vitamina, imobilizacija, sedeći posao, bolest štitaste i paraštitaste žlezde, šećerna bolest, bolest bubrega, bolesti creva i malabsorbcija, smanjenje visine preko 2 cm, bilo koja fraktura pre 40 godina.
KLINIČKA SLIKA OSTEOPOROZE: najčešće se javljaju bolovi u leđima, gubitak i telesnoj visini, pogurenost u leđnom segmentu kičme i pojava fraktura. U početku bolovi su tišteći i povremeni, kasnije postanu stalni, a pojava jakih oštrih bolova najčešće označava nastanak frakture. Karakteristika fraktura je da su često višestruke i da su nastale na minimalnu traumu.
DIJAGNOZA OSTEOPOROZE se potvrđuje nalazom denziteta kosti (DXA-dvostruka apsorpciometrija X zracima)) kada je T-scor za više od 2,5 standardne devijacije ispod prosečne vrednosti za zdrave, mlade osobe, a nalaz osteopenije utvrđuje T-scor od 1 – 2,5 ispod vrednosti za mlade osobe. Kada se rendgenološki dijagnostikuje osteoporoza znak je već odmakle bolesti odnosno tada za 25 – 50 % smanjena koštana masa.
TERAPIJA se uvodi na osnovu rezultata DXA, kao i na osnovu određenih laboratorijskih analiza koje ukazuju na brzinu i kvalitet koštanog metabolizma. U osnovi terapija može biti madikamentska i fizikalna, često kombinovana. Medkamentska terapije se deli u 3 grupe: lekovi koji stimulišu formiranje kosti, koji inhibišu proces resorpcije kosti i koji stimulišu formiranje, a inhibišu resorpciju kosti. O vrsti terapije odlučuje se na osnovu navedenih laboratorijskih parametara. Terapija je uvek dugotrajna i traje od jedne do nekoliko godina, uz redovne kontrole.