Napisala: Prof. dr Ljiljana Todrović-Đilas – internista endokrinolog
Kod kojih osoba se javlja poremećaj štitne žlezde (rizične grupe)?
Osobe sa pozitivnom anamnezom su osobe koje među bližim srodnicima imaju osobe sa poremećajem rada štitne žlezde.
Osobe koje žive na području sa deficitom joda.
Osobe koje su imale prekomernu upotrebu joda, bilo kroz tretman nekim lekovima ili tretman kontrastnim sredstvima za snimanje u radiologiji ili izlaganju dezinfekcionim sredstvima.
Poremećaj se može javiti i kod osoba (muških i ženskih) koje pate od steriliteta, kao i kod gojaznih osoba.
Kome i kada se preporučuju preventivni pregledi?
Preventivni pregledi ne moraju biti redovni za celu populaciju, ali se osobama koje spadaju u rizične grupe preporučuje obavljanje na svake 2-3 godine.
Da li postoje preventivne mere koje mogu da preduzmem?
Pojedinačne preventivne mere praktično ne postoje, ali neki oblici prevencije se ipak vrše.
Jedina preventivna mera je Gatrijev test koji se radi svim novorođenim bebama u porodilištima u Srbiji. Gatrijev test podražumeva analizu hormona štitne žlezde iz kapi krvi, kao vid ranog otkrivanja poremećaja rada štitne žlezde.
Druga preventivna mera je redovno jodiranje kompletne kuhinjske soli za ljudsku i životinjsku upotrebu.
Simptomi ubrzanog rada štitne žlezde (hipertireoidizma)
Mršavljenje – Kod ubrzanog rada štitne žlezde u organizmu se češće javlja razgradnja joda od njegove sinteze, pa zbog toga dolazi do primetnog mršavljenja kod osoba sa normalnim, pa čak i kod onih sa pojačanim apetitom.
Lupanje srca – Neretko je prisutan i osećaj obrzanog rada srca čak i kada je osoba u stanju mirovanja.
Porast krvnog pritiska i ubrzan rad creva često prate ovo stanje, pa su učestale dijareje, prolivaste stolice.
Mišićna slabost im otežava hodanje (po npr stepeništu), a prati je i drhtanje ruku što se neretko proširi na celo telo. Ove osobe se pojačano znoje, teško podnose toplotu i često su razdražljive i nervozne.
Najevidentnija je promena koja nastaje na očima, poznata kao IZBULJENOST, koja može biti simetrična i asimetrična. Uvećanje štitaste žlezde nije nužna pojava, tj ne javlja se kod svih osoba koje pate od povećane funkcije štitne žlezde.
Ukoliko primetite pojavu STRUME, tj blago uvećanje štitaste žlezde ili otok i crvenilo podkolenica (PRETIBIJALNI MIKSEDEM), izbuljenost (ORBITOPATIJA), uvećane limfne žlezde, mestimično gubljenje pigmenta (VITILIGO) ili otok slezine (SPLENOMEGALIJA), obratite se vašem lekaru.
Simptomi usporenog rada štitne žlezde (hipotireoidizma)
Usporavanje rada štitne žlezde uzrokuje usporavanje svih metaboličkih procesa, pa se ove osobe osećaju kao da im nedostaje energije. Često su umorne, spava im se ili im je hladno. Primetna je podbulost lica, koja se u početku javlja kao nadutost kapaka, zatim celog lica, a potom otok celog tela.
Ove osobe deluju nezainteresovano za okolinu jer su oslabljene njihove kognitivne funkcije. Sklone su debljanju, često se goje, čak i uz dijetetske mere. Osobe sa ovim poremećajem su usporenih pokreta, često im je hladno, a koža im je gruba, suva i hladna. Uz ove simptome vidljivo je opadanje kose, lako lomljenje noktiju i otoci (najpre kapaka, a kasnije i celog tela).
Suprotno od smanjene funkcije, ovaj poremećaj usporava srčani rad i rad creva. Neretka pojava je nadutost i hronična opstipacija. Često ove simptome prate i bolovi i grčevi u mišićima.
Kod žena dolazi do poremećaja menstrualnog ciklusa, a neretko i do steriliteta.