Često nam časopisi savetuju da se ne izlažemo suncu, a sa druge strane nas ubeđuju da je lekovito. Kako naći pravu meru pri izlaganju, a da zadovoljimo potrebe organizma za vitaminom D? Da li je sunce zaista toliko štetno i da li je zaista toliko lekovito? Gde je istina?
Zagovornici štetnosti sunca kao i zagovornici lekovitosti sunca najčešće odlaze u dve krajnosti. Zbog toga se često osećamo zbunjenim, pa ne znamo kome da verujemo. Istina je na pola puta: sunce je i štetno i lekovito. Suština je u tome kako ga koristimo. Ako znamo kada i zašto je dobro, a kada i zašto je loše, onda ćemo maksimalno da iskoristimo njegovu lekovitost i da istovremeno izbegnemo štetno dejstvo.
Sledeće preporuke i informacije mogu vam u tome pomoći.
ZAŠTO NAM JE SUNCE POTREBNO?
Naš organizam sunce obogaćuje i osnažuje vitaminom D. Ovog vitamina ima i u mleku i mlečnim proizvodima, žitaricama i kvascu, ali ti izvori nisu dovoljni. Primarni izvor je u sunčevoj svetlosti, te se izlaganjem suncu ovaj vitamin najviše unosi u organizam.
Neke od dobrobiti koje dobijamo od sunca i vitamina D:
- Sunce je izvor dobrog raspoloženja, jer sunčeva svetlost smanjuje lučenje hormona melatonina, čime nam poboljšava raspoloženje.
- Osim što jača odbrambenu sposobnost tela, D vitamin kojeg dobijamo iz sunca, reguliše rast ćelija i ravnotežu hormona.
- Racionalno izlaganje suncu smanjuje srčane i disajne probleme, te povećava izdržljivost i jača otpornost na infekcije.
- Vitamin D utiče na sprečavanje nastanka rahitisa.
- Racionalno sunčanje može da doprinese snižavanju povišenog krvnog pritiska, koji je čest uzročnik srčanog i moždanog udara.
- Za zdravlje kostiju neophodan je vitamin D, te je izlaganje suncu naročito korisno za žene starije od 50 godina, jer su zbog postmenopauze sklone osteoporozi.
- Osim za kosti, vitamin D je odličan u prevenciji bilo kojeg karcinoma.
Nedostatak vitamina D usled nedovoljnog izlaganja suncu može da doprinese razvoju sledećih bolesti i poremećaja u organizmu:
- visok krvni pritisak
- rak dojke, prostate i debelog creva
- bolesti kostiju i zuba
- slabosti mišićnog sistema
- gojaznost
- multiple skleroza
- depresija
- pad imuniteta
KADA I KAKO NAM SUNCE ŠTETI?
Prekomerno sunčanje, naročito tokom letnjih vrućina, može da izazove crvenilo na koži i opekotine. Dugotrajnim izlaganjem ne samo da nam koža ubrzano stari, već uništavamo i dublje slojeve kože, što može da dovede do trajnog oštećenja i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, poput karcinoma kože. Posebno pažnju na čuvanje kože od sunca treba da obraćaju osobe u povećanom riziku, a to su: ljudi svetlog tena, osobe sa pegama, starije osobe, zatim ljudi sa malo pigmenta čija koža skoro da uopšte ne tamni, oni koji imaju preko 20 mladeža, naročito displastične madeže (velike, nepravilne, koji rastu ili menjaju oblik), kao i oni čiji su članovi porodice imali rak kože.
KADA I KAKO DA SE IZLAŽEMO SUNCU?
- Izlažite se sunčevoj svetlosti tokom proleća da biste napojili vaš organizam D vitaminom. Sasvim je dovoljno i petnaestak minuta dnevno.
- Ako osetite da vam ne prija i ukoliko temperatura prelazi 30 stepeni, izbegavajte izlaganje suncu između 10 i 16 sati.
- Ako dođe do naglog i drastičnog povećanja temperature tokom proleća, trudite se da vaš organizam u početku manje izlažete suncu, dok se ne privikne, pa postepeno povećavajte dužinu izlaganja.
- Sklanjajte se sa jakog sunca, a dugotrajno sunčanje zamenite svakodnevnim kratkotrajnim.
- Trudite se da ne budete stalno zatvoreni u autu, kancelariji ili kući, već da uživate napolju dok sunce miluje vaše lice i kožu.
Nekontrolisano sunčanje dovodi do trajnih oštećenja na koži. Izlaganje letnjem suncu nosi sa sobom izazove, opasnosti i rizike i tome ćemo posvetiti posebnu pažnju u nekim od narednih tekstova.