Anoreksija i bulimija, najčešći poremećaji u ishrani mladih

/, Interna medicina/Anoreksija i bulimija, najčešći poremećaji u ishrani mladih

Anoreksija i bulimija, najčešći poremećaji u ishrani mladih

2019-09-19T15:42:23+01:00

Poslednjih petnaestak godina sve češće se govori o mentalno uslovljenim poremećejima uzimanja hrane koji se javljaju kako u adolescentskom periodu, tako i mlađem uzrastu. Statistike govore da su u 90 – 95% obolelih žene, pri čemu 80% čine adolescenti i mlade odrasle osobe. O ozbiljnosti problema dovoljno govori podatak da su anoreksija nervosa i bulimija nervosa u SAD-u treća nezarazna bolest kod adolescenata.
Zbog toga je potrebno da se sve veća pažnja posveti izučavanju i lečenju navedenih bolesti.

Važno je znati da osobe sa ovim poremećajima zahtevaju lečenje od strane psihologa/psihijatra i nutricioniste. U našoj poliklinici vam je na raspolaganju nutricionista dr Dragana Balać.

Kako prepoznati simptome?

Dete obolelo od anorexiae nervosae, polako počinje da izbegava pojedine namirnice, posebno slatkiše i „masne namirnice“, želi da bude što mršavije i polako gubi kontrolu nad telesnom masom. Kod devojčica se javlja strah od debljanja, iako je telesna masa ispod očekivane za njihov uzrast i telesnu visinu, uočljiva je opsesija da se bude što mršavija. Na početku bolesti moguće je detetu objasniti da takav stav preme jelu nije ispravan i da može dovesti do ozbiljnih poremećaja zdravlja. Kasnije, mlade osobe odbijaju objašnjena da mala telesna masa nosi sa sobom ozbiljne posledice po zdravlje, a kod devojaka izostaje menstruacija u poslednja tri meseca.

(publikacija Anoreksija.rs: istinita ispovest osobe izlečene od anoreksije)

Osobe obolele od bulimiae nervosae jedu količinski više u odnosu na većinu ljudi, u vremenskim periodima kraćim od dva sata, javlja se osećaj gubitka kontrole nad količinom i vrstom unete hrane. Koriste se laksativi (lekovi koji izazivaju pražnjenje debelog creva), diuretici (lekovi koji izazivaju pojačano izlučivanje mokraće), klistir (korišćenje različitih sredstava kako bi se ispraznilo debelo crevo), kao i fizičko iscrpljivanje (svakodnevno vežbanje u trajanju od više sati…), pri čemu se prejedanje i fizičko iscrpljivanje ponavljalo dva puta nedeljno u poslednja tri meseca.

Uzimanje hrane za čoveka ne predstavlja samo nagon za održavanje života, nego mnogo složeniji proces sa značajnom ulogom emocija. Od momenta kada su nam roditelji ponudili keks ili čokoladicu kako bi nas umirili dok smo kao bebe plakali, hrana je postala i lek za dušu. Postoje osobe koje u stresnim životnim situacijama prvo posežu za hranom, drugi, opet, odbijaju da jedu.

U poslednjim decenijama ovog i prošlog veka, postoji istovremena pojava gojaznosti, ali i neuobičajene mršavosti. Reč je o mentalno uslovljenim poremećajima ishrane koji su se i u svakodnevnom govoru odomaćili kao anoreksija nervosa i bulimija nervosa.

Suprotno od uobičajenog mišljenja, anoreksija i bulimija nisu vezani samo za poslednjih tridesetak godina ljudske civilizacije. Čak egipatski i persijski izvori donose prve zapise o navedenim poremećajima. U medicinskoj literaturi prvi opis anoreksije nervose dao je Britanac Ričard Marton, 1689. godine. U devetnaestom veku francuski lekar Lasek i britanski naučnik Gil detaljno opisuju oboljenja koja se danas nazivaju mentalno uslovljeni poremećaji ishrane. U drugoj deceniji dvadesetog veka istraživači koji se bave izučavanjem uzroka izgladnjivanja medju devojkama i mladim ženama, nalaze pre svega emocionalne i psihičke uzroke.

Da li možemo da krvimo savremene mlade devojke?

Pogledajmo činjenicama u oči!
U bilo kom mediju, od žena se očekuje da budu mlade i vitke, dok se naprotiv od muškarca ne očekuje mladost, a predstava o herojima podrazumeva snažne i mišićave supermene. Zbog toga je mnogo važnije kako im pomoći, ali to nije nimalo lako. Osnovni razlog je što se osobe obolele od navedenih mentalno uslovljenih poremećaja uzimanja hrane ne obraćaju lekarima sve do trenutka kada se ne javi izostanak menstruacije kod devojaka a kod mladića potpuna nazainteresovanost za okolinu. Zato, roditelji, pre nego što se pojave ovako drastični pokazatelji, deca već mesecima pokazuju znakove slabljenja i zato posmatrajte vaše adolescente. Pomozite im i kada primetite da se previše posmatraju u ogledalu, kada troše suviše vremena na vežbanje u teretani ili se povlače u sebe verujući da mogu da postanu super modeli.

Ukoliko i pored sve dobre volje i pažnje koju im roditelji poklanjaju devojka ili, ređe, mladić, kopni i pretvara se u suprotnost onoga što smatramo poželjnim, treba se obratiti lekaru. Lečenje ovako složenog poremećaja zdravlja podrazumeva angažovanje čitavog niza stručnjaka u kome bez pomoći roditelja ne može biti govora o uspešnom lečenju.

Naravno, često nam nije lako da se suočimo sa problemom, ali nereagovanje dovodi do vrlo ozbiljnih posledica koje u ne malom broju slučajeva završavaju fatalno.

Anorexia nervosa i bulimia nervosa su složeni zdravstveni problemi koji mogu da se preveniraju i koji mogu da se leče uključivanjem multidisciplinarnog tima lekara u kojem ishrana zauzima važno mesto.
Prevencija ovih bolesti podrazumeva, objašnjenjavanje posledica navedenih bolesti i insistiranje na redovnim obrocima, raznovrsnosti namirnica i fizičkoj aktivnosti.
Ciljevi nutritivne rehabilitacije anorexiae nervose i bulimie nervose su: postizanje zdravlja (ne samo postizanje poželjne telesne mase, postizanje telesne mase veće od 85% poželjne telesne mase, merenje telesne mase nakon defekacije i uriniranja, merenje diureze (dnevne količine izlučene mokraće) i klinički pregled. Neophodna je zabrana „dijetetskih“ namirnica, postizanje dnevnog ritma obroka – doručak/ručak/večera i između
glavnih obroka dve užine, najmanje 50% kalorijskog unosa za ručak i izbor namirnica velike energetske vrednosti.

Neophodno je sastaviti plan obroka pri čemu je lista sa alternativinim namirnicama vrlo važna kako bi se obezbedila raznovrsnost. Kao prvi korak, neohodno je ograničiti unos osvežavajućih bezalkoholnih pića kao što je cola light napici (unos manjeg broja kalorija) i vode, a sa druge strane, treba jesti što češće, manje obroke i postepeno povećavati veličinu obroka. Pri izboru namirnica potrebno je insistirati na onima velike energetske
gustine, a suplemente (vitaminske i mineralne dodatke) koristiti samo u krajnjoj nuždi.

Vežbanje mora da bude u skladu sa energetskim unosom kod obolele osobe.
Vežbanje je neophodno prihvatiti kao deo lečenja, a ne kao sredstvo za postizanje što manje telesne mase. Brojne epidemiološke studije su pokazale da vežbanje pomaže u smanjenju osećaja depresije.

Očekivani dobitak na telesnoj masi je 900 do 1350 g nedeljno.
Povećanje telesne mase za mnoge devojke će biti psihološki pritisak, čak može da deluje poražavajuće, pa im je potrebna podrška roditelja koji i inače treba da sarađuju i nikako da kritikuju. Vežbanje kao i aktivnosti posle škole su dobro došle, uz napomenu da je važno jesti pre vežbi.

Krajnji cilj nutritivne rehabilitacije bulimie nervose je postizanje poželjne telesne mase za uzrast i telesnu visinu, postizanje fiziološkog osećaja gladi i sitosti i uspostavljanje prirodnog i neusiljenog odnosa prema namirnicama i obrocima.
Kako bi se postigao navedeni cilj neophodna je svakodnevna kontrola elektrolita u krvi, merenje telesne mase i korekcija navika u ishrani.
Kognitivno-bihejvioralna terapija ima za cilj da nauči obolelu osobu da prestane sa namernim izazivanjem povraćanja i upotrebom laksativnih sredstava i diuretika. Kako je moguća pojava zatvora, zadatak nutricioniste je da objasni oboleloj osobi koliko je važan unos tečnosti i dijetnih vlakana.