U Srbiji gotovo 10.000 osoba boluje od zapaljenskih bolesti creva, koje čine Kronova bolest i ulcerozni kolitis. Svrstavaju se u red autoimunih bolesti i ukoliko se ne otkriju na vreme, mogu da postanu životno ugrožavajuće za obolelog. Upravo zbog toga 19. maja se obeležava Svetski dan zapaljenskih bolesti creva.
Kronova bolest može da zahvati kompletnu digestivnu cev od usta do čmara, a ulcerozni kolitis zahvata samo sluznicu debelog creva. One se javljaju u bilo kom životnom dobu, a najčešće između 15. i 35. godine. Za njih je karakteristično da su bolesti “Zapada” – zapadne Evrope, Amerike, Kanade, kao i Australije, jer se u ovim zemljama javljaju u znatno većoj učestalosti. Međutim, prisutne su i u zemljama u razvoju poput naše, gde svake godine oboli između 500 i 600 osoba.
Ove bolesti mogu značajno da utiču na kvalitet života, da uzrokuju česta bolovanja, ponekad i česte hirurške intervencije i uopšte tešku svakodnevnu funkcionalnost. Međutim, ukoliko se otkriju na vreme, uz adekvatnu terapiju, ali i propisani režim ishrane, mogu dosta dobro da se drže pod kontrolom.
KAKO PREPOZNATI ZAPALJENSKE BOLESTI CREVA
Simptomi se razlikuju od slučaja do slučaja i zavise od toga koliki je deo creva zahvaćen kao i od jačine upale.
Za pacijente s lakšim i umerenim stepenom zapaljenja karakteristični su sledeći simptomi:
• sveža krv u stolici
• retke, vodene stolice
• grčevi osrednje jačine
• potreba da se odmah ode u toalet i osećaj punih creva i nakon stolice.
Kod jakih upala javljaju se i:
• povišena temperatura
• dehidratacija
• jaki bolovi u stomaku
• gubitak apetita i telesne težine
• zastoj u rastu (kod dece).
ULCEROZNI KOLITIS I KRONOVA BOLEST
Ulcerozni kolitis zahvata debelo crevo (kolon) i karakteriše se prisustvom specifičnih ulceracija i erozija na sluznici debelog creva. Glavni simptomi aktivne bolesti su konstantna dijareja sa primesama krvi i sluzi. Pacijenti se obično žale na učestale vodenaste stolice sa primesama krvi i sluzi koje traju nekoliko nedelja. Takođe mogu imati i gubitak u težini i prisustvo krvi prilikom rektalnog pregleda. Hronični gubitak krvi stolicom dovodi do malokrvnosti. Bolest je često udružena i sa različitim tipovima bola u trbuhu (tup, oštar, grčevit bol, krčanje i pretakanje u crevima). Ulcerozni kolitis je povremeno praćen i zapaljenskim procesima i drugih delova tela. Tako se javljaju ekstraintestinalne manifestacije bolesti u vidu bolova i otežane pokretljivosti zglobova, poremećaja vida i funkcije jetre, a bolest ostaje neprepoznata do pojave crevnih simptoma.
Za razliku od ulceroznog kolitisa, kod kojeg upala zahvata samo sluznicu površinski debelog creva, Kronova bolest zahvata kompletnu debljinu zida, pa može zahvatiti bilo koji segment creva, uključujući želudac, jednjak i usta. Glavni simptomi Kronove bolesti su učestale prolivaste stolice sa neodređenim bolovima u trbuhu. Dakle, najjednostavnija slika može biti povišena temperatura, bolovi u zglobovima i blagi proliv. Usled hroničnog proliva može doći do dehidratacije organizma. Ako se ne unosi dovoljna količina tečnosti, može doći do nepovoljnog uticaja na funkcionisanje bubrega. Za nadoknadu tečnosti i elektrolita trebalo bi piti mineralnu ne gaziranu vodu, biljne nezaslađene čajeve (pitoma nana, kamilica, list dunje sladić, majčina dušica, kantarion, hajdučka trava, đumbir, bosiljak…). Tečnost piti u gutljajima, ne nikako naglo i naiskap.
DIJAGNOSTIKA
Pacijenti se upućuju na laboratorijske analize, po potrebi se radi i RTG abdomena, a gastroskopija ili kolonoskopija se preduzimaju kako bi se uzeli isečci sluzokože, koji se upućuju na patohistološki pregled. Na osnovu dobijenih nalaza, lekar daje konačnu dijagnozu.
PREPORUKE ZA ISHRANU
Preporuke za ishranu svakako treba primenjivati u skladu sa uputstvima lekara. Ovde su navedene samo opšte smernice.
U fazi kada je bolest aktivna, neophodna je meka, blendirana i nezačinjena hrana. Ova hrana podrazumeva mnogo povrća i voća, bogatog dijetetskim vlaknima, ribu i žitarice. Dopuna ishrane kvalitetnim ribljim uljem kod mnogih bolesnika pokazala se korisnim, jer ovo ulje smanjuje zapaljenski proces. Vitamini i minerali su poželjni radi nadoknade njihovog manjka u organizmu, a u zavisnosti od oblika bolesti, delotvornim su se pokazali i pojedini probiotici.
Kod Kronove bolesti treba izbegavati kafu, slatkiše, crveno meso, mleko, kiselu i prerađenu hranu. A u ishranu uvrstiti još i semenke, koštunjavo voće, žitarice (ukoliko nisu osetljivi na gluten), belo pileće i ćureće meso, ribu i biljne čajeve. Masna i pržena hrana izaziva gasove i dijareju jer se nedovoljno apsorbuje u crevima. Pušenje i alkohol treba izbegavati, kao i nesteroidne antiinflamatorne lekove poput „brufena“ i „diklofena“.
U Poliklinici Consilium na raspolaganju vam stoji doc. dr Ivan Nikolić, specijalista gastroenterologije I hepatologije, kao i savremena tehnička opremljenost gde možete obaviti sve neophodne gastroenterološke preglede (RTG abdomena, gastroskopija, kolonoskopija).
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.