Koliko je važna kvalitetna dijagnostika ukazuju pozitivni primeri naših pacijenata u slučaju oboljenja Šmitov sindrom. Glavna opasnost ove bolesti je što napreduje vrlo sporo i postepeno, pa se mnogi naviknu na život sa simptomima i ne primete bolest.
Prof. dr Ljiljana Todorović Đilas, kao vodeći stručnjak u oblasti endokrinologije, navodi nekoliko pozitivnih primera iz svoje prakse. Prikazana su 2 slučaja, u prvom već je dijagnostikovana i lečena hipotireoza pa tek nekoliko godina kasnije se javlja smanjena funkcija nadbubrežnih žlezda, a u drugom je istovremeno dijagnostikovana smanjena funkcija obe žlezde.
SLUČAJ 1: HIPOTIREOZA SA PROPRATNIM SIMPTOMIMA
Pacijent, žena, 1983. Pre dolaska u našu ustanovu 2 g se leči od hipotireoze, pila je Tivoral 1 dnevno. Žali se na malaksalost i izrazito nizak krvni pritisak, oduvek je bila tamnoputa ali stiče utisak da je još više pocrnela iako se nije sunčala.
Pregledom se nalazi dobra ragulacije smanjene funkcije štitaste žlezde, TSH uz navedenu terapiju na gornjoj granici normale uz povišena TPO antitela. Normalno uhranjena, dominira tamna prebojenost kože i vidljivih sluzokoža usne duplje, a krvni pritisak 90/60 mmHg.
S obzirom da je do sada znala i već lečena od autoimune bolesti štitaste žlezde, Hipotireoze, Hashimoto, postavljena je sumnja na postojanje još jedne pridružene autoimune bolesti ali sada smanjene funkcije kore nadbubrežnih žlezda koja se naziva Morbus Addisoni.
Morbus Addisoni predstavlja smanjenu funkciju kore nadbubrežnih žlezda i u uzroku nastajanja najčešće se radi o autoimunom oboljenju, odnosno stvaranja antitela koja dovode do oštećenja kore i smanjene funkcije. Sledeći mnogo ređi uzroci su TBC (tuberkuloza), stanje posle operacije kore i neki tumori. Ovo oboljenje karakteriše izrazito nizak krvni pritisak, tamna pigmentacija kože, sklonost ka hipoglikemijama (pad šećera ) malaksalost.
Za autoimune bolesti značajno je da se nekada udružuje po nekoliko kliničkih oblika ,tzv PLURIGLANDULARNI AUTOIMUNI SINDROMI, u ovom slučaju tzv SCHMIDTOV SINDROM, koji smo u naše pacijentkinje prepoznali i dijagnostikovali uz dokaz izrazito niskih vrednosti kortizola u krvi, porasta ACTH, kao i elektrolitskih i metabolčkih poremećaja.
Bolesnici je pored supstituce hipotireoze Euthyroxom uvedena i trajna supstitucija hormona kore nadbubrežne žlezde, tbl.Hydrocortizon, preoruka za režim ishrane, povećani unos kuhinjske soli.
Uz navedenu terapiju naša pacijentkinja se potpuno oporavila, radno sposobna, redovno pije oba leka, postignuto je stabilno stanje, planira drugu trudnoću, dolazi na kontrole dva puta godišnje.
SLUČAJ 2: HIPERPIGMENTACIJA I MALASALOST
Bolesnica stara 51 g, navodi da je u poslednjih 1 – 2 g primetila hiperpigmentaciju kože (sama uočila, a i drugi joj skrću pažnju na to), a u poslednjih 5 meseci se izrazito loše oseća, ima stalnu mučninu, slabost, malaksalost, brzo zamaranje, nesvestice, mršavljenje. Zbog navedenih tegoba ležala je i u Opštoj regionalnoj bolnici, dobila simtomatsku terapiju, a tegobe i dalje iste, i dalje nepoznatog uzroka.
Na prvom pregledu: TT 61 kg TV 166, hiperpigmentacija kože, posebno lice, vrat i na šakama pregibne brazde, snižen krvni pritisak 90/65, izrazito malaksala, adinamična. Urađen je ULTRAZVUK ŠTITASTE ŽLEZDE, koji ukazuje na tipičnu sliku za Hashimoto tireoiditis.
Dopunska analiza ukazuje na snižene hormone štitaste žlezde (FT4 8,36) uz povišen TSH ( 21,6),izrazito visok titar TPO antitela 1000
Takođe vrednosti kortizola izrazito niske 124 (n 138-690), aACTH preko 1250.
Zaključak: na osnovu tipične kliničke slike i prikazanih hormonskih analiza utvrdjno je da se radi o: Hashimoto hipotireozi i smanjenoj funkciji kore nadubrežne žlezde (M.Addsoni)odnosno Schmidtovom sindromu (udružene 2 autoimune bolesti). U uvođenju terapije pravilo je da se prvo uvede supstitucija nadbubrežne funkcije (tbl.Hydrocortison) – a tek nakon 7-10 dana započinje se i sa supstitucijom štitaste žlezde.
Pacijentkinja je na trajnoj supstitucionoj terapiji tbl. Hydrocortison i tbl. Euthyrox.uz režim ishrane i povećani unos soli.
Bolesnica se sada oseća odlično, bez ikakvih tegoba i bez problema obavlja sve poslove (i fizičke) u seoskom domaćinstvu. Ostaje na redovnim kontrolama 1 – 2 x godišnje.
ŠTA JE TO ŠMITOV SINDROM
Schmidtov sindrom obuhvata dve udružene autoimune bolesti: Hashimoto hipotireozu i Adisonovu bolest – smanjena funkcija kore nadubrežne žlezde. Upravo zbog te udruženosti autoimunih bolesti, imunološki sistem stvara antitela koja, umesto da napadaju „neprijatelje“ organizma, napadaju štitastu žlezdu.
Glavna opasnost ove bolesti je što napreduje vrlo sporo i postepeno pa se mnogi naviknu na život sa simptomima i ne primete bolest. Zbog toga je i ispoljavanje Šmitovog sindroma veoma sporo, a često se otkriva slučajno, na rutinskom pregledu. Najčešći simptomi su: umor, tromost, bezvoljnost, uvećanje kilaže uprkos smanjenom apetitu, zatim promene krvnog pritiska ili srčanog ritma, hronični proliv, mučnina i povraćanje ili gubitak apetita koji rezultira mršavljenjem, hiperpigmentacija, odnosno tamnija koža na nekim područjima, koža ponekad može izgledati šareno, bledilo, ekstremna slabost, umor i sporo, tromo kretanje, lezije u ustima odnosno na unutrašnjoj strani obraza, povećana želja za solju…
Ova bolest može biti opasna po ljudski život, te je jako važno njeno pravovremeno dijagnostifikovanje i lečenje.
PREVENCIJA
Uredan san, redovna ishrana bogata povrćem, voćem, žitaricama kao što su integralni pirinač, proso, kukuruz, heljda, uz plavu morsku ribu i nemasna mesa smanjuju rizik, zatim boravak u prirodi i što više fizičke aktivnosti koja će doprineti boljoj cirkulaciji, smanjenju napetosti i boljem opštem stanju organizma. Takođe pušenje, bilo aktivno ili pasivno, negativno utiče i podstiče razvoj bolesti.
LEČENJE
Lečenje uključuje uzimanje lekova koji će nadoknaditi hormone koji se nedovoljno luče, kao i periodične provere stanja hormona iz krvne slike kako bi se doza regulisala.