Kako se radi punkcija štitaste žlezde

/, Interna medicina/Kako se radi punkcija štitaste žlezde

Kako se radi punkcija štitaste žlezde

2019-04-04T14:57:36+01:00

Piše: prof. dr Ljiljana Todorović Đilas
 
Aspiraciona punkcija štitaste žlezde tankom iglom uradjena prvi put 1948.godine u dva udaljena grada u Urugvaju i u Krakovu. U Novom Sadu prve punkcije su urađene u sadašnjem Kliničkom centru oko 1965.godine, a u rutinsku primenu su uvedene oko 1970. Od tada urađeno je više hiljada punkcija.
 
punkcija
 
ŠTA JE PUNKCIJA TANKOM IGLOM ?
• Malim ubodom u vrat u samo tkivo štitaste žlezde dobija se sadržaj koji se prenosi na predmetno laboratorijsko staklo, suši se i u laboratoriju upućuje na posebna farbanja da bi se ćelije videle
• Posle farbanja sledi citološka analiza, odnosno pregled ćelija koje su na staklu.
• Ovom metodom jasno se dijagnostikuje priroda strume, da li je obična koloidna, cistična, zapaljenja štitaste žlezde ili se radi o sumnjivoj promeni na tumor ili sigurni tumor u štitastoj žlezdi.
• Ukoliko se radi o cisti može se evakuisati cistični sadžaj u potpunosti, a obzirom da se cista ponovo napuni postoji mogućnost tzv sklerozacije ciste kao metode lečenja
 
 
KOLIKO JE OPASNA PUNKCIJA I DA LI BOLI ?
U početku su mnogi zazirali od punkcije, postavili su teorijsku mogućnost da se eventualni tumor proširi. Međutim, posle na stotine hiljada urađenih uboda ova sumnja je odbačena.
Dakle ova metoda je bezopasna i vrlo bezbedna.
Bol pri ubodu svakako postoji ali nije veći od bola prilikom vađenja krvi ili davanja injekcije, ne daje se nikakva anestezija. Punkcija se radi ambulantno, ne zahteva nikakvu poštedu niti pripremu u odnosu na uzimanje hrane.
 
KOGA TREBA PUNKTIRATI ?
Svaki čvor se punktira, a posebno oni u kojima se na osnovu UZ pregleda i kliničkog pregleda postavi sumnja na tumor. Često se upućuju mali nodusi, manji od 1 cm te je tu punkciju tehnički nemogiće uraditi, kada se savetuje praćenja. Punktacija pod kontrolom ultrazvuka povećava preciznost uboda posebno u nodusima koji se ne mogu opipati, time unapređuje citologiju.
 
KAKVA JE RAZLIKA CITOLOŠKOG I PATOHISTOLOŠKOG PREGLEDA ?
Razlika je velika, citološkim pregledom analizirami samo nakupine ćelija koje smo dobili punkcijom, koje ne moraju uvek biti reprezentativne, te se često punkcija ponavlja. Patohistološka analiza je poslednja u nizu dijagnostike i ona,postavlja definitivnu morfološku dijagnozu.Ovom analizom se pregleda kompletno tkivo dobijeno operacijom.