Piše Dr. Marija Marinković, plastični hirurg

Koža koristi sunčevo zračanje za proizvodnju vitamina D koji je neophodan za normalno formiranje kosti. Sunčevo zračenje predstavlja širok spektar elektromagnetnog zračenja, a najveći dermatološki efekat je izazvan UV zračenjem (UVA i UVB) dok su ostala zadržana u ozonskom omotaču kao zaštitnom sloju zemlje.

Izlaganje UV zracima (sunčanje i upotreba solarijuma) je glavni faktor rizika za oštećenje kože, pojavu benignih i malignih promena na koži kao i prerano starenje. Rizik za nastanak ovih promena je povezan sa brojem opekotina od sunca nastalih tokom celog života kao i bojom kože, kose i očiju (Osobe koje imaju plavu ili riđu kosu, plave ili zelene oči, svetao ten, pege kao i mnoštvo mladeža po telu su sklonije razvijanju opektina od sunca). Pojedini lekovi (antibiotici, antidepresivi ili lekovi za lečenje akni – retinoidi…) mogu da povećaju osetljvost kože na sunce.

Pored toga što UV zračenje dovodi do mutacije ćelija u koži, sunčeva toplota isušuje nezaštićene delove kože uništavajući prirodne mehanizme za hidrataciju. Kao protektivna reakcija na sunčevu svetlost, površni sloj kože- epidermis- zadebljava, dok ćelije melanociti produkuju melanin, tamni pigment koji protektivno deluje pri UV zračenju, a koži daje preplanuli izgled.
Prolongirano dejstvo može dovesti do izgorevanja kao i dugotrajnih posledica na strukturu kože. Najčešći znaci solarnog oštećenja kože su:

Isušena koža

Isušena koža – koža izložena suncu postepeno gubi vlažnost i esencijalna ulja te postaje suva, orožala, prerano se bora čak i kod mladih ljudi
Lečenje – korišćenje hidratantnih krema i losiona koje u sebi sadrže jedno od sledećih: glicerin, ureu, piroglutamičnu kiselinu, sorbitol, laktatnu kiselinu ili alfa hidroki kiselinu. Treba izbegavati upotrebu preparata koji u sebi sadrže alfa hidroksi kiseline na sveže opečenim regijama. Kupanje i tuširanje veoma toplom vodom dodatno isušuju kožu i pogoršava simpotome. Poželjno je kupanje mlakom i hladnom vodom i neutralnim sapunom.

Opekotine od sunca

Opekotine od sunca – često se javljaju nakon akutnog izlaganja jakom suncu. Blage opekotine izazivaju samo crvenilo i laku bolnost, često praćenih osećajem vreline i zatezanja kože. Simptomi se najčešće povlače nakon 48h. Opekotine mogu biti praćene pojavom malih ili većih plikova. Ponekad se uz opekotine kože javlja i groznica praćena slabošću tela, stomačnim grčevima, povišenom telesnom temperaturom i glavoboljom. Po saniranju opekotine, posebno kod svetlih osoba na koži se mogu pojaviti pege.

Prevencija opekotina od sunca obuhvata :
– izbegvanje sunčanja posebno u terminu od 10h-16h.
– Zaštitna odeća, načare za sunce, šeširi
– Nanošenje krema sa zaštitnim faktorom od minimum 30 SPF

Solarna keratoza

Solarna keratoza – je kožna promena u vidu male, žućkasto –braonkaste ljuspe, čvrsto srasle za suncem oštećenu kožu koja je roza- crvenkasta. Javalja se na onim delovima kože koji su bili često i ponavaljano izlagani suncu, i predstavlja znak upozorenja za povećan rizik za nastanak karcinoma kože. Oko 10-15% solarnih keratoza prelazi u planocelularni karcinom kože. Solarna keratoza se retko povlači sama, tako da se savetuje pregled i praćenje lekara.
Lečenje- postoji čitav spektar mogućnosti lečenja solarnih keratoza: topikalna primena fluorouracila ili imiquimoda; krioterapija; hemisjki pilinzi; tretmani laserom; ili ekscizija.

Tumori kože

Tumori kože – Više od 90% karcinoma kože nastaje kao posledica izlaganja suncu. Rizik za nastanak karcinoma kože je viši kod osoba svetle puti kose i očiju, kod onih koji imaju mnoštvo mladeža po telu kao i kod onih koji u svojoj porodici imaju nekog sa karcinomom kože. Tokom godina ponavaljanih izgorevanja na suncu kao i nezaštićeno izlaganje suncu povećava rizik za nastanak malignog melanoma kao i drugih formi karcinoma kože (bazocelularni i planocelularni karcinom kože). Kod pojave ovakvih promena neophodan je pregled, intervencija i praćenje od strane plastičnog hirurga.
– Maligni melanom
– Bazocelularni karcinom

Dermatoelastoza

Dermatoelastoza – odnosno dugotrajne promene u kolagenu (strukutralnom proteinu) kože – ove promene obuhvataju „photoaging“ (prerano starenje kao posledica izlaganja suncu) i solarne purpure (krvarenja iz fragilnih krvnih sudova ispod površine kože). Kod fotostarenja na koži se javalja mnoštvo finih bora i nekolicina dubokih bora zbog promene u kolagenu koji se nalazi u dermisu (dubljem sloju kože).
o Iako nije moguće poništiti sve promene koje nastaju fotostarenjem, moguće ih je ublažiti primenom preparata na bazi tretinoina (derivata vitamina A) ili jakih alfa hidroksi kiselina. Druge mogućnosti su hemijski pilinzi, kriohirurgija, laser, dermabrazija i dermaroler. Za korekciju nekih dubljih bora mogu se koristiti botox ili hijaluronska kiselina.

Hiperpigmentacije

Hiperpigmentacije – javaljaju se na mestima svežih ožiljaka (npr. od akni, nakon epilacije, nakon hemijskih pilinga …). Iz tog razloga treba izbegavati agresivne pilinge tokom letnjih meseci, kao i neposredno izlaganje suncu nakon epilacijskih tretmana. U posebnim hormonskim stanjima kao što je trudnoća može doći do pojave melasme.
Kako ne postoji idealno sredstvo za uklanjenje hiperpigmentacija najbolja je prevencija nastajanja. Dobri rezultati se postižu pilinzima, kremama za izbeljivanje, dermarolerom i laserom.