Izuzetan stručnjak prvenstveno za hematološke bolesti (anemija, leukopenija, trombocitopenija, eritrocitza, leukocitoza, trombocitoza, trombofilija), ali i za šećerne bolesti, uključujući i insulinsku terapiju, zatim za povišene masnoće, povišene telesne težine, oboljenja štitaste žlezde, kao i za hipertenziju, uključujući i holter krvnog pritiska. Bogato iskustvo stekao je radom u Kliničkom Centru Vojvodine – Klinika za hematologiju i u Domu Zdravlja Novi Sad.
Dr Snežana Bjelić
Prof. dr Tijana Ičin
Prof. dr Ivan Nikolić
Dr Bojan Žeravica
Saveti iz ordinacije
JOD I ŠTITASTA ŽLEZDA
Piše: Prof.dr Lj.Todorović Đilas Internista endokrinolog Nuklearne katastrofe, posledice [...]
Poremećaj rada štitaste žlezde
Kod kojih osoba se javlja poremećaj štitne žlezde? Koji su simptomi i koje su rizične grupe? Piše: Prof.dr Ljiljana Todrović-Đilas- internista endokrinolog Osobe sa pozitivnom anamnezom su osobe koje među bližim srodnicima imaju osobe sa poremećajem rada štitne žlezde. Osobe koje žive na području sa deficitom joda. Osobe koje su imale prekomernu upotrebu joda, bilo kroz tretman nekim lekovima ili tretman kontrastnim sredstvima za snimanje u radiologiji ili izlaganju dezinfekcionim sredstvima.
Kako održavati šećer u normalnim granicama
Dugotrajno povišen nivo šećera u krvi (glukoze) uzrokuje oštećenja ćelija, u prvom redu malih i velikih krvnih sudova. Usled toga dolazi do oštećenja funkcije važnih organa. Najćešće su zahvaćeni oči, srce, bubrezi, mozak. Samokontrolom se obično meri šećer pre uzimanja bilo kakve hrane ili lekova, 2 sata posle jela i posle terapije i 15 minuta nakon fizičke aktivnosti (da bi se proverilo kako terapija i fizička aktivnost utiču na nivo šećera u krvi).