Dr Snežana Bjelić je specijalista interne medicine, kardiolog.
Iskustvo je stekla na Klinici za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne boleste Vojvodine, gde je zaposlena od 2008. godine.
Asistent je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Član je Evropskog udruženja kardiologa – ESC, član ESC Radne grupe za bolesti miokarda i perikarda, član Ehokardiografskog udruženja Srbije. Uključena je u nacionalne projekte i internacionalne multicentrične studije iz oblasti kardiologije.
U Poliklinici Consilium obavlja kardiološke preglede, kao i neinvazivne kardiološke dijagnostičke preglede (ergometrijsko testiranje (test opterećenja), ultrazvučni pregled srca- EHO) .
USLUGE:
Dr Aleksandra Ilić
Dr Snežana Bjelić
Prof. dr Ljiljana Todorović Đilas
Prim. dr Dragan Zečević
Saveti iz ordinacije
Tumori štitaste žlezde otkrivanje i lečenje
Piše: Prof dr Ljiljana Todorović-Đilas, internista endokrinolog Učestalost tumora štitaste [...]
Kako održavati šećer u normalnim granicama
Dugotrajno povišen nivo šećera u krvi (glukoze) uzrokuje oštećenja ćelija, u prvom redu malih i velikih krvnih sudova. Usled toga dolazi do oštećenja funkcije važnih organa. Najćešće su zahvaćeni oči, srce, bubrezi, mozak. Samokontrolom se obično meri šećer pre uzimanja bilo kakve hrane ili lekova, 2 sata posle jela i posle terapije i 15 minuta nakon fizičke aktivnosti (da bi se proverilo kako terapija i fizička aktivnost utiču na nivo šećera u krvi).
Osteoporoza
Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se karakteriše smanjenjem mase kosti i promenama u koštanoj strukturi, što sve ima za posledicu povećanu sklonost koštanog tkiva ka prelomima. Ona predstavlja jedan od vodećih problema širom sveta i dobija dimezije endemije. Rizik od frakure kuka, pršljenskih tela ili donjeg dela podlaktice posle 50. godine života iznosi oko 40%. Osteoporoza je sistemsko oboljenje skeleta koje se karakteriše smanjenjem mase kosti i promenama u koštanoj strukturi, što sve ima za posledicu povećanu sklonost koštanog tkiva ka prelomima. Ona predstavlja jedan od vodećih problema širom sveta i dobija dimezije endemije. Rizik od frakure kuka, pršljenskih tela ili donjeg dela podlaktice posle 50. godine života iznosi oko 40%.