Gojaznost kod dece

Gojaznost je prekomerna telesna masa (težina) u odnosu na telesnu visinu. Za razliku od odraslih, kada je to lako izmeriti, za decu postoje tablice normalih vrednosti prema kojima se određuje da li je dete gojazno. „Simpatično buckasto dete” je, u stvari, bolesno dete. Gojaznost je ozbiljna bolest, sa brojnim komplikacijama i zdravstvenim opasnostima za ceo život i značajno skraćuje životni vek. Većina posledica ne vidi se dok se dete goji, već posle višegodišnjeg opterećenja dečjeg organizma viškom kilograma: poremećaji metabolizma šećera, masti i hormona, poremećaj spavanja, rasta, polnog razvoja, depresija i anksioznost, loš uspeh u školi, „masna“ ciroza jetre i češća pojava određenih malignih bolesti (karcinom dojke i debelog creva). Glavne posledice gojaznosti su koronarna bolest, moždani udar i šećerna bolest.

 

Gojaznost kod deteta ne nastaje preko noći, nego se postepeno razvija. Zbog toga, do rešenja se dolazi postepeno i strpljenjem. Pre svega, potrebno je izgraditi zdrave prehrambene navike, i u saradnji sa lekarom, izgraditi nove. Uzroci gojaznosti kod dece su brojni – nasledni, običajni, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost, socio-ekonomski status porodice. Najčešće je uzrok prekomerno uzimanje hrane. Ostali uzroci čine samo oko 1% i može da bude uzrokovana endokrinim bolestima, poremećajima nervnog sistema ili genetskim sindromima. Komplikacije gojaznosti su brojne.

 

LEČENJE GOJAZNOSTI

Primarni cilj lečenja gojaznosti je formiranje zdravog načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, a ne brzo dostizanje idealne telesne mase. Postepeno smanjenje telesne mase, iz meseca u mesec je pravi put ka trajnom uspehu. Trajni cilj jeste održavanje optimalne telesne mase kroz život.
Gojaznost je uzročnik nastanka mnogih bolesti i zbog toga je važno da se roditelj što pre obrati lekaru i dovede dete kako bi se na vreme otpočeo terapijski proces. Što pre se dete dovede, mogućnosti napretka, kao i prevencije sekundarnih oboljenja, su veće.

Lečenje gojaznosti kod dece sadrži tri osnovna elementa:
• Ishrana – metodične, postepene i dugoročne promene prehrambenih navika, a ne ponavljane brze „stroge dijete“ i uravnotežena, zdrava ishrana
• Fizička aktivnost
• Psihološka podrška

 

Najuspešniji pristup lečenju gojaznosti podrazumeva promenu načina života, korekciju ishrane i povećanje fizičke aktivnosti. Lekovi i hirurške intervencije dolaze u obzir samo u precizno definisanim situacijama. Uspeh lečenja zavisi od uzrasta deteta i od prisutnih komplikacija. Gubitak kilograma bi trebalo da bude postepen, 0.5 kg ili manje nedeljno. Stroge dijete kod dece se ne primenjuju, jer mogu štetno uticati na rast i razvoj. Prvi cilj je smanjenje težine za 10%, što ima najveći povoljan efekat na opšte zdravlje. Kada se ovo ostvari, potrebno je da se ta težina održava 6 meseci, a potom nastavi, ako je potrebno sa daljim gubitkom kilograma. Najznačajnije je upravo održavanje željene telesne mase. Često se deca po postizanju željene kilaže vraćaju starom načinu života, pa su i kilogrami opet tu.

 
Brza hrana (fast food), čipsevi, krekeri, pomfrit, pice ne smeju da budu okosnica dečje ishrane. Ovu hranu treba da zamene zdravi obroci bogati povrćem i malomasnim mesom, pripremljenim na ulju (po mogućnosti maslinovom). Kod dece se takođe insistira na namirnicama bogatim kalcijumom (mleko, sir). Plodovi mora i riba su izuzetno zdrave namirnice koje su bogate zdravom energijom za decu. Voćna užina može da zameni grickalice. S druge strane, mora se ograničiti i unos slatkiša, kao i namirnica bogatih mastima. To se odnosi i na neka gotova jela, suhomesnate proizvode, pohovane šnicle ili šnicle punjene sirom, pomfrit itd.

 

 

 

Dete prvo mora da bude detaljno pregledano kako bi se isključilo eventualno oboljenje kao mogući uzrok gojaznosti. Ne sprovodite popularne dijete sa internet pretraživača, već činite to prema preporukama lekara.

 

Nema univerzalnog recepta za sve, ali postoje opšte preporuke pod nazivom Tanjir pravilne ishrane:
polovinu dnevnog unosa treba da čine voće i povrće, četvrtinu žitarice, posebno sa celim zrnom i četrvtinu proteini iz mesa, ribe, jaja. Ishrana treba da bude raznovrsna, sa stalnom ponudom nove hrane, da deca učestvuju u kupovini i pripremanju hrane. Preporučuju se biljna ulja za prelivanje povrća (maslinovo, bundevino, suncokretovo), a prženje, pečenje i pohovanje na životinjskoj masti je najbolje isključiti. Pri izboru namirnica prednost dati integralnom hlebu i proizvodima od integralnog brašna, a smanjiti unos testenina. Pri odabiru voća, prednost ima sočno voće i povrće, manje količine voća bogatog mastima (lešnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir). Meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi treba da su zastupljeni sa po 10%. Prednost dati manje masnim mesima (belo živinsko meso, teletina, riba, junetina). Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti.
Deca treba što češće da obeduju kod kuće u okruženju porodice. Od napitaka koristiti vodu i nezaslađene čajeve, a sokove potpuno isključiti iz ishrane, kao i grickalice i majoneze.

 

Praktične smernice za roditelje gojazne dece:
• Vodite računa o pripremi hrane (preporučljivo je: kuvanje, pečenje na teflonu, roštilju, uz minimalnu količinu masnoće, izbegavati pohovanje, prženje). Kupujte, spremajte i jedite obroke zajedno sa svojim detetom. Ne koristite hranu kao nagradu.
• Ukupnu količinu hrane rasporedite na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji od 3 sata. Najbolje je da postoje 3 glavna obroka i dve užine.
• Ograničite unos soli samo na pripremu hrane, ne dosoljavajte gotovo jelo ni salate.
• Obratite se stručnjaku za pravilnu ishranu
• Dajte primer: kada dete vidi da ste fizički aktivni i da uživate u tome, prihvatiće takav obrazac ponašanja. Podstaknite ga da se uključi u sportske aktivnosti škole ili da počne da se bavi sportom ili mu pomognite da nađe aktivnost koju više voli npr. ples. Ograničite vreme za gledanje TV ili rada na računaru. Dete ne treba da provodi pred TV ili kompjuterom više od 2 sata dnevno, a ove uređaje nemojte da stavljate u prostoriju gde dete spava.
• Deci je potrebno oko 60 minuta fizičke aktivnosti dnevno, odjednom ili u više kratkih intervala. Ako dete nije aktivno, počnite sa onoliko koliko može da izdrži, pa polako produžite do 60 minuta.
Za sve u vezi sa gojaznošću dece možete se obratiti našoj doktorki Slavici Dautović, dečjem endokrinologu u Poliklinici Consilium.