Lečenje šećerne bolesti medikamentima

Svi oboleli od tipa 1 šećerne bolesti moraju da primaju insulin. Kod ovih pacijenata u momentu otkrivanja dijabetesa beta ćelije u pankreasu u preko 90% gube sposobnost lučenja insulina. Bez primenja insulina ovi bolesnici ne mogu da žive.
 
O vrsti insulinske terapije i načinu davanja dogovara se sa svojim lekarom. Cilj svake insulinske terapije jeste da reguliše nivo šećera u krvi, praktično davanjem insulina imitira se prirodna sekrecija insulina i time se obezbedjuje da se nivo šećera u krvi drži u normali u toku 24 h.
 
U današnje vreme savremena farmaceutska industrija obezbedila je vrlo kvalitetne humane insuline, a davanje je pomoću vrlo jednostavnih penskih brizgalica (penkala) tako da se vištom aplikacijom ubod i ne oseti. Ovom tehnikom davanja može da ovlada svaki bolesnik nezavisno od stepena obrazovanja i medicinskog znanja.
 
U tipu 2 dijabetesa u momentu dijagnoze oko 40 – 50% beta ćelija pankreasa dobro funkcioniše te može da obezbedi dovoljnu količinu insulina uz prethodno navedene režime ishrane i fizičke aktivnosti. Tablete koje se daju su samo pomoćno sredstvo koje deluje da pomaže lučenje sopstvenog insulina i da omogući bolje dejstvo insulina na mišićne i masne ćelije.
 
Tablete nisu zamena za insulin. Ne postoji insulin u obliku tablete,one deluju samo dotle dok postoji insulinska rezerva u pankreasu,tako da nekon izvesnog vremena /prosečno desetak godina/ one postaju neefikasne,ne deluju i tada je neophophodno uvodjenje insulina. U početku se obično kreće sa kombinovanom insulinskom terapijom (teblete + INSULIN ) da bi kasnije bila konvencionalna ili intenzivirana isnulinska terapija, u zavisnosti od potrebe bolesnika.