Glavobolja i kako je lečiti

/, Interna medicina/Glavobolja i kako je lečiti

Glavobolja i kako je lečiti

2020-07-19T23:33:24+01:00

Piše: dr Aleksandar Ješić, neurolog

Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma u medicini uopšte. Može se reći da je svaka osoba iskusila glavobolju, slabijeg ili jačeg intenziteta. U većini slučajeva znamo zašto nas boli glava, pa se takve glavobolje nazivaju simptomatske. U tim slučajevima potrebno je lečiti uzrok, pa će samim tim i glavobolja biti izlečena.

Među najčešćim uzrocima, odnosno doprinosećim faktorima su neispavanost, upotreba alkohola, pušenje, psihički stres i depresija, povrede glave, upotreba i zloupotreba lekova itd.

Neki oblici glavobolje nazivaju se primarne glavobolje, što znači da uzrok nije poznat. Dijagnozu i lečenje sprovodi neurolog, u skladu sa međunarodnim vodičima i preporukama. U ovom tekstu ukratko ćemo prikazati one najčešće.

MIGRENA

Migrena je po definiciji bol srednjeg ili jakog intenziteta u jednoj polovini glave, koja traje 4 do 72 sata, praćena je osećajem mučnine, povraćanja, osetljivosti na svetlost i zvuk, te pogoršavanjem intenziteta na fizički napor. U nekim slučajevima glavobolji prethode čulni simptomi, kao što su iscrtavanje linija ili tačke pred očima, trnjenje polovine tela ili vrtoglavica. Ta pojava naziva se aura, i obično je povezana sa težim oblicima migrene.

Smatra se da od migrene boluje oko 20% žena, dok je kod muškaraca daleko ređa. Javlja se obično kod mladih žena, sa pojavom menstrualnog ciklusa, a prestaje u menopauzi. Često postoji pravilnost pojavljivanja, npr. pre, u toku ili nakon ciklusa, nakon uzimanja određene hrane (često čokolada, sir, crno vino…), neispavanosti i dr. Obično je migrena nasledna, tako da u porodici boluje obično više ženskih osoba. Migrena značajno utiče na kvalitet života, i jedan je od najčešćih uzroka izostanka sa posla. Sa druge strane, zdravim načinom života i pravilnom upotrebom određenih lekova, glavobolje se mogu u velikoj meri prorediti, pa čak i u potpunosti nestati. Ipak, kod većine se migrena nikada ne dijagnostikuje, pa se samim tim ni ne leče. Zato se savetuje da se svaka osoba kod koje postoji sumnja na migrenu obrati neurologu.

Uz izbegavanje „okidača“ migrene, u lečenju migrene koriste se dve strategije. Prva je lečenje napada glavobolje i prateće mučnine, a druga sprečavanje glavobolje. Na raspolaganju su brojni lekovi za bolove, i obično se pronađe onaj koji najbolje odgovara pacijentu. Ukoliko se glavobolja javlja jako često, više od 15 dana u mesecu, postoji mogućnost prevencije glavobolje. U tom slučaju određeni lekovi se uzimaju svakodnevno.

TENZIONA GLAVOBOLJA

Tenziona glavobolja je stežuća glavobolja u slepoočnicama „kao obruč“. Po intenzitetu je slaba do umerena, i često traje danima. Jednako je česta kod žena i muškaraca, i obično je povezana sa stresom i umorom. Često se javlja kod osoba koje su psihički osetljivije. Pušenje značajno doprinosi jačini bola i učestalosti, što je uostalom pravilo kod svih glavobolja.

Ova vrsta glavobolje ne utiče značajno na radnu sposobnost, ali svakako ima odraza na kvalitet života. Obično dobro reaguje na lekove za bolove, koji se u težim slučajevima uzimaju svakodnevno. Pored lekova, savetuje se meren i uredan način života, smanjenje stresa, regulisanje spavanja, izbegavanje alkohola i duvana.

NEURALGIJE

Neuralgije su bolovi izazvani poremećajem funkcije ili oštećenjem nerava. Neuralgični bolovi su probadajući i kratkotrajni, često nepodnošljivi, pa se opisuju kao najjači bolovi koje čovek može uopšte da doživi. Najčešća je trigeminalna neuralgija, odnosno probadajući bol lica, koji se obično izazove dodirom ili hladnoćom, a ređe su posle virusne infekcije (postherpetične) u predelu uha ili oka, ili na leđima posle infekcije herpes zosterom. Neuralgije, ukoliko je dobro postavljena dijagnoza, se uspešno leče karbamazepinom, a mogu da se koriste i drugi antiepileptici.

KLASTER GLAVOBOLJA

Klaster glavobolja je relativno retka u poređenju sa prethodnim, a karakteriše se nepodnošljivim bolom iza oka, što je praćeno suzenjem oka i curenjem nosa. Nazivaju se klaster, što na engleskom znači grozd, zbog neobično pravilnog vremenskog grupisanja.

Naime, ova glavobolja se javlja u tačno određenim vremenskim intervalima, npr. svakih osam meseci. Napadi traju nekoliko nedelja, a bol se pojavljuje svaki dan u tačno određeno vreme, obično noću. Klaster glavobolja se češće javlja kod sredovečnih muškaraca, mada žene nisu pošteđene. Lečenje se započinje, ukoliko je moguće, nedelju dana pre nego što se bol javi, a koriste se antiepileptici, kortikosteroidi i analgetici. Akutni bol po pravilu dobro reaguje na kiseonik, tako da je pacijentu tokom trajanja bolova potrebno obezbediti upotrebu kiseonika u kućnim uslovima.

Ukoliko imate bilo kakav oblik glavobolje, možete se obratiti našem neurologu dr Aleksandru Ješiću.