Kontradiktorne poruke o mamografiji zbunjuju žene, a ponekad ih i plaše, jer ne znaju kome da veruju. Jedni tvrde da žene treba da imaju redovni godišnji pregled mamografijom već od 40. godine, drugi preporučuju svake druge godine tek nakon 50. godine, a neki su u potpunosti protiv bilo koje upotrebe mamografije, smatrajući je sekundarnim uzročnikom raka dojke. Kome verovati?
Da bismo razgovarali o mamografiji, važno je da prethodno shvatimo da rak dojke može svakoj ženi da se desi i da je svaka od nas u riziku. Dobra vest je da je ovaj karcinom u potpunosti izlečiv ukoliko se otkrije na vreme. Šta to znači “tumor otkriti na vreme”? To znači da se otkrije u fazi kada je manji od 1cm, kada se ne može napipati ili kada još nije postao agresivan, odnosno dok još nije metastazirao.
Postoji nekoliko načina da se rak dojke otkrije na vreme, ali je Svetska zdravstvena organizacija zvanično imenovala mamografiju kao jedinu trenutno postojeću metodu koja to može. Ovom metodom se mogu otkriti mali karcinomi koji se ne mogu napipati, ali i takozvani „in situ“ karcinomi od kojih, u većini slučajeva, kasnije mogu nastati karcinomi.
ŠTETNOST MAMOGRAFIJE?
Mamografija nije savršena metoda ni po svojoj štetnosti, ni po svojoj korisnosti. Ali je njena štetnost jako mala (uz obaveznu pravilnu primenu) u odnosu na njenu korisnost. Snimanje ima malu dozu rendgenskog zračenja, koje se izjednačava sa kosmičkim zračenjem kom smo svakodnevno izloženi, te definitivno nije štetno ukoliko se ne radi češće od jednom godišnje.
Doze zračenja koju dojke prime prilikom mamografije su na nivou zračenja koje se primi prilikom višečasovne vožnje avionom. Brojna istraživanja pokazuju da je korist koju žena ima od ovog pregleda višestruka, a eventualne posledice od primljenog zračenja minimalne. Jedna od čestih poruka koje možemo da čujemo je da mamografija uzrokuje tumor.
Moderni uređaji za mamografiju upotrebljavaju x-zrake male energije, a apsorbovana energija po jednom snimanju (4 mamografske slike) iznosi oko 0.18 mSv (milisiverta) i višetruko je manja nego što osoba ukupno može da primi tokom godinu dana (0,7 mSv). Pored toga, za razliku od većine ostalih rendgenskih analiza, kod mamografije se malom dozom zrači samo tkivo dojke, dok su ostali organi zaštićeni od zračenja. Zato je gotovo nemoguće da se tokom jednog snimanja radiološkom metodom pacijent ozrači, a još se pri tome dobijaju podaci koji mogu da spasu život. Važno je napomenuti da čak i ukupna doza nakon dvadesetak i više mamografija nije dovoljna da bi izazvala nastanak tumora.
ŠTA JE NAJVAŽNIJE KOD MAMOGRAFIJE?
Najvažnije je znanje, stručnost i iskustvo radiologa koji vas pregleda, jer u tom slučaju nema bespotrebnih i suvišnih snimanja. Takođe je jednako važna obaveštenost o tome kada treba da radite preglede dojki i u kojim situacijama da se javite lekaru.
POUZDANOST MAMOGRAFIJE
U oko 10 odsto slučajeva moguće je da se karcinom dojke mamografski ne prikaže. Kao dopunska metoda mamografiji koristi se ultrazvuk dojki, a u nekim slučajevima i magnetna rezonanca.
ZA KOGA JE MAMOGRAFIJA?
Mamografija je namenjena ženama starijim od 40 godina. Razlog tome je što ova metoda ne može da prikaže jasnu sliku kod mlađih žena, jer su njihove dojke gušće građe i očuvanog žlezdanog tkiva, koji sprečava jasan prikaz. Zato žene mlađe od 40 godina rade ultrazvučne preglede, a nakon 40. godine uvodi se mamografija. Kod ovih žena dominira masno, ređe tkivo, što omogućava mamografu da da potpuniju sliku.
MAMOGRAFIJU NIKAKO NA SVOJU RUKU
Najbolje je da svoj kalendar pregleda dojki u potpunosti prepustite vašem radiologu. Vaš je inicijalni pregled, inicijalno obraćanje lekaru za preventivni pregled dojki, a ostalo je sve prema njegovim instrukcijama. Informišite se i pronađite iskusnog i stručnog radiologa, kome ćete sa punim poverenjem prepustiti brigu o zdravlju vaših dojki.
Na osnovu faktora rizika, vaših kliničkih nalaza, ultrazvučnog i mamografskog nalaza i drugih bitnih parametara iskusan radiolog će da vam preporuči eventualne preglede, kao i njihovu dinamiku. Otuda ne čudi što nekim ženama doslovno treba raditi mamografiju svake godine, a nekima nije potrebna ni nakon dve godine.
U svakom trenutku na raspolaganju vam stoji naša specijalistkinja radiolog dr Dragana Đilas.
Autor: redakcija Poliklinike Consilium
Tekstovi su autorski i nije dozvoljeno neovlašćeno objavljivanje tekstova ili njihovih delova van sajta Poliklinike Consilium, izuzev u slučaju navođenja: preuzeto sa sajta www.poliklinikaconsilium.com.