Vrtoglavica i kako je lečiti

/, Interna medicina/Vrtoglavica i kako je lečiti

Vrtoglavica i kako je lečiti

2020-07-28T14:51:59+01:00

Piše: dr Aleksandar Ješić, neurolog

Vrtoglavica je jedan od najčešćih simptoma zbog kojeg se ljudi obraćaju lekaru. Gotovo svaka osoba bar jednom u životu oseti ovaj izuzetno neprijatni simptom.

Ključno je razlikovati dve vrste vrtoglavice, pa se u tom smeru i vodi intervju s pacijentom. Prva vrsta je prava vrtoglavica (tzv. objektivni ili periferni vertigo), dok je druga vrsta zapravo nestabilnost (engl. dizziness, tzv. subjektivni ili centralni vertigo).

Periferni vertigo

Od svih vrtoglavica, na periferni vertigo otpada 80 do 90%. Pacijent ima osećaj da se okreće oko prostora, kao „na ringišpilu“, što je praćeno neravnotežom, mučninom i neretko povraćanjem,
preznojavanjem, lupanjem srca i strahom od smrti. Takva vrtoglavica se može izazvati vrtenjem u krug, što nas je verovatno većina probala kao dete.

Periferni vertigo se javlja u svim bolestima i stanjima koji dovode do poremećaja funkcije unutrašnjeg uha i slušnog nerva. Karakteristično, tegobe se javljaju u određenim položajima glave (položajna vrtoglavica), a ponekad su udružene sa gubitkom sluha ili zujanjem u ušima. Uprkos dramatičnoj kliničkoj slici, periferni vertigo je po pravilu benigno stanje, odnosno ne ugrožava život pacijenta.

Najčešći poremećaj je tzv. benigni paroksizmalni pozicioni vertigo (BPPV). Pacijent tipično ima vrtoglavicu kada leži na leđima i okrene glavu na levu ili desnu stranu. Moguće je da se više puta u toku dana javi kratkotrajna vrtoglavica, svega nekoliko sekundi, što osoba doživljava kao ekstremno neprijatno. BPPV se dijagnostikuje na osnovu provokacionih testova, a leči se repozicionim manevrima.

Drugi najčešći poremećaj koji dovodi do vrtoglavice je upala slušnog nerva. Vestibulokochearni nerv istovremeno prenosi informacije iz slušnog aparata i aparata za ravnotežu. Zato u bolestima ovog nerva postoji istovremeno i oštećenje sluha. Ukoliko se ovo stanje rano dijagnostikuje, može uspešno da se leči. Kao posledica može da zaostane gubitak sluha, ili češće zujanje u ušima (tinnitus).

U oba navedena poremećaja preporučuju se tzv. vestibularne vežbe, sa ciljem da smanje učestalost i težina vrtoglavice.

Menierov sindrom je nešto ređi poremećaj, kod kojeg pri povišenju krvnog pritiska dolazi do pojave vrtoglavice. Poremećaj se leči striktnom kontrolom pritiska i upotrebom specifičnih lekova.

Centralni vertigo

Iako pacijenti opisuju centralni vertigo kao vrtoglavicu, ovde se radi ustvari o nestabilnosti kao „na brodu“. Osećaj mučnine, preznojavanja i straha po pravilu izostaju. Iako nije toliko učestala kao periferni vertigo, veliki broj bolesti mozga, metaboličkih poremećaja i stanja nedovoljne opskrbe mozga kiseonikom može da prouzrokuje osećaj nestabilnosti. Iako je klinička slika blaga, ni blizu tako dramatična u poređenju sa perifernim vertigom, centralni vertigo treba shvatiti ozbiljno, jer je često prvi znak ozbiljnih oboljenja. Lečenjem osnovne bolesti doći će i do izlečenja ove vrste vrtoglavice.

Ukoliko imate problema sa vrtoglavicom obratite se našem neurologu.