Prof. dr Svetlana Kašiković Lečić zaposlena je u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici od 1995. godine. Trenutno obavlja funkciju načelnika odeljenja za intersticijumske bolesti pluća na Klinici za granulomatozne i intersticijumske bolesti pluća.
Specijalizaciju iz interne medicine i užu specijalizaciju iz pulmologije završila je sa visokim stručnim postignućima. Zvanje magistra medicinskih nauka stekla je 2001. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu, odbranom rada iz oblasti kliničke imunologije, dok je zvanje doktora medicinskih nauka iz oblasti pulmologije i imunologije stekla 2011. godine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu.
Zaposlena je kao redovni profesor na predmetu interna medicina na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde aktivno učestvuje u edukaciji studenata i mladih lekara.
Prof. dr Kašiković Lečić je redovan učesnik brojnih naučnih i stručnih skupova u zemlji i inostranstvu, gde često i aktivno predaje. Autor je velikog broja naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima, kao i dve monografije i više poglavlja u udžbenicima interne medicine Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Član je više stručnih udruženja, uključujući Lekarsku komoru Srbije, Srpsko lekarsko društvo – Društvo lekara Vojvodine, Respiratorno udruženje Srbije (RUS) i Evropsko respiratorno udruženje (ERS).
Dr Aleksandra Ilić
Dr Dragana Balać
Prof. dr Ivan Nikolić
Prof. dr Ljiljana Todorović Đilas
Saveti iz ordinacije
Šmitov sindrom – pozitivna iskustva naših pacijenata
Glavna opasnost ove bolesti je što napreduje vrlo sporo i postepeno pa se mnogi naviknu na život sa simptomima i ne primete bolest. Zbog toga je i ispoljavanje Šmitovog sindroma veoma sporo, a često se otkriva slučajno, na rutinskom pregledu. Najčešći simptomi su: umor, tromost, bezvoljnost, uvećanje kilaže uprkos smanjenom apetitu, zatim promene krvnog pritiska ili srčanog ritma, hronični proliv, mučnina i povraćanje ili gubitak apetita koji rezultira mršavljenjem, hiperpigmentacija, odnosno tamnija koža na nekim područjima, koža ponekad može izgledati šareno, bledilo, ekstremna slabost, umor i sporo, tromo kretanje, lezije u ustima odnosno na unutrašnjoj strani obraza, povećana želja za solju
Kako lečiti gojaznost
Piše: Prof. dr Ljiljana Todorović-Đilas- Internista endokrinolog Gojaznost predstavlja [...]
Merenje šećera u krvi i samokontrole
Merenje šećera u krvi najčešće se radi ujutru – našte [...]